Nova godina je tek počela, telefoni su se već umorili od čestitki, u Danskoj su poštari od juče i zvanično prestali da nose pisma. Da li smo prestali da pišemo zato što nemamo vremena ili zato što i ne tražimo vreme da bismo se iskreno posvetili željama u porukama. „Drugačije se živi, tehnologija je omogućila da lakše komuniciramo sa većim brojem ljudi, ali je čovek u nekoj meri danas više otuđen. Brže se živi, pa se mora odvojiti vreme da se sa nekim vidite ili napišete iskrenu poruku“, navodi psiholog Ivana Orolicki.
Poruke koje se sada šalju raznim kanalima i aplikacijama mogu, kako kaže, da budu i lične, ali to zavisi od nas samih i koliko smo spremni da se otvorimo i posvetimo vremena.
Ranije, kada nije bilo obilja načina da sa nekim kominiciramo, ljudi su birali kome će i kako poslati poruku, pa su samim tim i više pazili šta će u njoj napisati.
„Pečat ovog vremena jeste neka vrsta udaljavanja i promena odnosa. Ipak, bolje je i bilo kako se emotivno izraziti, čak i generičkim porukama, nego uopšte ne pokazati osećanja“, ističe Orolicki.
