Procenjuje se da u Srbiji sa celijakijom živi oko 70.000 ljudi. Kako ističe dr Nataša Dragutinović, statistika ukazuje da je danas 10 odsto više obolelih od celijakije nego pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.
„Ono što je sigurno jeste da je diagnostika mnogo bolja, da celijakiju prepoznajemo mnogo više nego što smo je prepoznavali ranije i sada smo svesni, za razliku od tih pedesetih i šezdesetih godina kada je celijakija vezivana za malu decu, za malnutriciju, sad prepoznajemo da celijakija može imati i neke druge kliničke oblike i slike“, napominje gastroenterolog.
Celijakija može da se javi u bilo kom uzrastu, i u dečjem i u bilo kojem periodu odraslog života, a učestalost pojavljivanja je kao i kod dece. Danas prema podacima tri odsto populacije ima celijakiju.
„Izgleda da su pedijatri senzitivniji i možda više diagnostikuju celijakiju nego lekari za odrasle. Mi je zovemo bolest kameleona. Ona može s jedne strane da izaziva digestivne tegobe, ali oboleli ne mora da ima digestivne tegobe da bi imao celijakiju. To su najčešće nadimanje, bol u trbuhu, dijareja, opstipacija. I vrlo često se dešava da odrasle osobe dobiju dijagnozu iritabilnog creva, a da kompletna dijagnostika za celijakiju nije obavljena“ Tri nepoželjne žitarice
Oboleli od celijakije apsolutno moraju da isključe iz israne pšenicu, raž, ječam, a što se tiče ovsa, još uvek postoje nedoumice da li i njega treba izbegavati. Ali ono što je veći problem, napominje dr Dragutinović, to je gluten koji indukuje bolest, a koji se u velikoj meri koristi u industriji proizvodnje hrane i može se naći i tamo gde ga ne bismo očekivali.
„Glutena ima u različitim namazima, gustom jogurtu, suhomesnatim proizvodima… Kontaminacija glutenom je vrlo laka i vrlo je kompleksno sprovesti dobru dijetu bez glutena. Ono što je nama bitno jeste da osnažimo pacijenta kada se postavi dijagnoza celijakije i da ih naučimo kako da čitaju deklaracije, šta je sigurno hrana bez glutena“, ističe doktorka.
Pacijentima sa celijakijom je potrebno da u hrani ima manje od 20 ppm jedinica, odnosno 20 miligrama glutena na kilogram hrane. Udruženje za celijakiju sertifikuje hranu za pacijente i najbezbedniji proizvodi su oni koji imaju oznaku precrtanog klasa pšenice, napominje gošća Jutarnjeg programa.
Šta je rešenje za celijakiju
U ovom trenutku jedini izbor za pacijente jeste strikna dijeta bez glutena, doživotna, naglašava doktorka Dragutinović, jer još uvek ne postoji terapija.
Postavljanje dijagnoze celijakije je slična i kod dece i odraslih. Dovoljno je uraditi serološku analizu i ukoliko su povišena antitela transglutaminaze, to je dovoljan parametar. Kod odraslih pored serologije ponekad se obavlja i endoskopija i biopsija sluznice tankog creva.
„Kod pacijenata koji su samovoljno uključili ishranu bez glutena je malo problematičnije dijagnostikovati definitivno celijakiju. Ali po postavljanju dijagnoze pacijenti moraju da uđu u jedan redovan ritam praćenja od strane lekara, a nadamo se da ćemo u jednom trenutku imati terapiju gde će pacijenti imati izbora da li će ići na dijetu ili će ipak uzimati lekove“, napominje gošća Jutarnjeg programa.
Ipak, danas je život sa celijakijom u Srbiji značajno lakši nego pre 15-20 godina, a Udruženje obolelih od celijakije očekuje podršku kako bi se nastavilo sa poboljšanjem života svih obolelih
