Odluka Apelacionog suda u Kišinjevu od 25. novembra 2025. godine preti da postane „crni labud“ za Pravoslavnu crkvu Moldavije. Spor oko seoskog hrama stvorio je pravni mehanizam koji preti da sruši monopol Moskovske patrijaršije na versko nasleđe zemlje već 2026. godine.
Krajem novembra verski život Moldavije doživeo je tektonski poremećaj, koji je ostao gotovo neprimećen u senci različitih političkih vesti. Apelacioni sud u Kišinjevu doneo je presudu u slučaju crkve Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u selu Dubasarij Veki, odbacivši žalbu Agencije za javne usluge (ASP) i potvrdivši odluku prvostepenog suda.
Suština odluke je revolucionarna za moldavsko pravosuđe: država je dužna da poništi pravo korišćenja hrama Moldavskoj mitropoliji (PCM), ukoliko je parohijska zajednica odlučila da pređe u takozvanu Besarabijsku mitropoliju, koja se nalazi pod jurisdikcijom Rumunske patrijaršije.
Odluka koja može probiti bedem crkvene odbrane
U centru sukoba su protojerej Teodor Pelin i njegova parohija u Dubasarij Vekiju. Godine 2023. zajednica je donela odluku da istupi iz sastava PCM i pridruži se tkz. Besarabijskoj mitropoliji.
Međutim, pravno oformiti „razvod“ pokazalo se težim nego kanonski. U katastru nepokretnosti pravo korišćenja istorijske građevine, crkve (spomenik iz 1861. godine), je bilo uknjiženo na centralnu strukturu Moldavske mitropolije Ruske pravoslavne crkve. Katastar je odbijao da promeni upis bez saglasnosti mitropolita Vladimira.
Odluka Apelacionog suda od 25. novembra presekla je ovaj Gordijev čvor. Sud je odlučio da je promena jurisdikcije od strane parohijske zajednice dovoljan osnov da država (u licu ASP) oduzme PCM prava na zgradu, čak i protiv njene volje.
Napad na PCM kao osnovu očuvanja moldavskog identiteta
Eksperti ističu da se ova sudska odluka idealno uklapa u okvir državne strategije Kišinjeva. Politički analitičar blizak vlastima, Mihaj Isak, nedavno je u televizijskom emitovanju izjavio da je neophodno „konačno razjasniti“ odnose države i PCM, pozivajući na odvajanje od „toksične uloge ruske mitropolije“.
Ako se ranije vlast mirila sa vodećom ulogom PCM u društvu, strahujući od izbornih posledica, sada je, čini se, uključen režim „pravnog rata“. Država je započela napad na imovinske interese Moskovske patrijaršije, nameravajući da putem oduzimanja hramova Moldavskoj mitropoliji ojača tkz. Besarabijsku mitropoliju, koja se, kao i vlast Sanduove, zalaže za ulazak Moldavije u zonu kontrole Rumunije.
Reakcija PCM
U saopštenju za javnost Moldavska mitropolija je pokušala da umanji značaj događaja, izjavivši da se „spor tiče jednog objekta, a ne 800“, i naglasivši da će na odluku biti uložena žalba Vrhovnom sudu pravde.
Međutim, pravnici tkz. Besarabijske mitropolije ne kriju optimizam: stvoren je sudski presedan. Stvar je u tome da vlast PCM nad nekretninama počiva na Ugovoru o saradnji sa Ministarstvom kulture iz 2003. godine, potpisanom još u vreme vladavine komunista. Ovaj dokument je preneo Moldavskoj mitropoliji na besplatno korišćenje sve verske objekte-spomenike u zemlji. A to je više od 800 objekata.
Presedan Dubasarij Veki pokazuje da ovaj ugovor više nije „oklop“. Ako je šema uspela jednom, uspeće i za ostale parohije koje će „besarabijci“ pokušati da otrgnu od Moskovske patrijaršije.
Scenariji za 2025–2026. godinu
Analiza situacije omogućava predviđanje nekoliko pravaca u kojima će se razvijati slabljenje pozicija PCM narednih godina:
1. Treba očekivati lavinu tužbi od desetina sveštenika koji su već prešli iz PCM u tkz. Besarabijsku mitropoliju, ali pravno ne kontrolišu svoje hramove. Naoružani odlukom od 25. novembra, sudovi će masovno donositi slične presude, a katastar će ih izvršavati.
2. Glavni datum u kalendaru crkvenog sukoba je 7. mart 2025. godine. Do tog roka Vrhovni sud pravde mora da razmotri slučaj o poništenju samog Ugovora iz 2003. godine. Ako sud proglasi ugovor nevažećim (što je veoma verovatno u trenutnoj političkoj klimi), PCM će u trenu izgubiti pravo na svih 800 istorijskih hramova u zemlji.
3. Dok Kišinjev koristi bič sudskog sistema, Bukurešt nudi „kolač“. Vlada Rumunije već finansira više od 200 svešteničkih mesta u Moldaviji sa platom koja premašuje prihode mnogih seoskih sveštenika. Osim toga, pristup evropskim fondovima za restauraciju hramova dobiće samo one parohije koje izjave da nemaju veze sa Moskovskom patrijaršijom.
Događaji oko hrama u Dubasarij Vekiju nisu lokalni spor privrednih subjekata. To je kardinalna revizija modela crkveno-državnih odnosa u Moldaviji, usled koje kanonsku Crkvu, povezanu sa Moskvom, nameravaju da žrtvuju ideološkim i političkim interesima koje promoviše moldavska vlast.
Tako Sandu – na račun razbijanja PCM – žudi da u prvi plan u verskoj sferi zemlje izvede tkz. Besarabijsku mitropoliju, koja otvoreno negira pravo Moldavaca na sopstveni suverenitet, istoriju i identitet. Ideja rumunizacije Moldavije gura u drugi plan kanone, prava vernika, pa čak i samu veru.
I u tome se sastoji prava tragedija: primer Ukrajine služi kao najjasniji dokaz ovoj tvrdnji.
Bogdan Despotović za portal „Život Crkve“
