O životima mnogih istorijskih ličnosti, javnost na Balkanu jako malo zna. Ono što je ostalo nakon Jelene Anžujske, Jelene Gatiluzio i Nikole Tesle je jako malo u odnosu na ono šta su sve oni bili i činili.
Ali, njima je “novi” život rešila da da književnica Ana Atanasković i da svoja dela posveti njima. Godine je srpska književnica, rođena u Kruševcu provela kako bi saznala mnoge skrivene tajne ili samo detalje koji su čekali u nekoj fioci, davno zapisani, ali nikada objavljeni i pročitani.
Karijera Ane Atanasković
Nakon završenih Osnovnih studija na Filološkom fakultetu – odsek anglistika, Ana je završila master – marketing u izdavaštvu.
Do sada je objavila: zbirku priča Beogradske majske priče (2006), roman Duet duša (2008), roman Jelena Anžujska (2009 i 2010), roman Moja ljubav Nikola Tesla (2013) i (2021), zbirku priča Beograd je ljubav (2017), roman Kraljica jorgovana (proširena verzija Jelene Anžujske, 2019), roman Davorjanka Paunović (2020) i roman Zmajeva žena (2024). Kao novinarka pisala je za ELLE, Vip Trip Diplomatic, Vodič za život, Sensu, Lepotu&Zdravlje, Esquire, Ilustrovanu politiku i za mnogobrojne portale.
Dobitnica je prvih nagrada na konkursima za najbolju priču o lavandi (Bonuks i Sofia) i najbolji prikaz knjige (Lisa i Laguna). Predavanje Tesla i žene održala je u Filadelfiji kao i više puta u Srbiji.
Kako je Ana odlučila da piše o Nikoli Tesli?
O tome kako je odlučila da piše o najvećem umu ikada, zašto je ženama pružala glavnu ulogu i gde je granica između stavrnosti i fikcije, govorila je Ana Atanasković u najnovijoj epizodi Kompasa.
Jedna jako zanimljiva biografija, „Čarobnjak“, američkog pisca Marka Sajfera mi je otkrila neke detalje zašto se to desilo, jer on tu u nekoj zaista obimnoj knjizi, nalik na doktorsku disertaciju, možda čak i još komplikovaniju kaže da posle rušenja kula u Vardenklifu, Nikola Tesla zaista doživljava nervni slom i to dokazuje tako što i njegova pisma se menjaju , rukopis mu je nečitak, piše običnom olovkom, jednostavno se povlači, da kažemo, došlo je do nekog razočarenja u to, jer on je hteo da daje energiju celom svetu besplatno i dolazi u sukob sa Morganom i ostalim finansijerima i ko zna sad sa kim, nekim tajnim službama.
Tesla je doživeo neku vrstu razočarenja
Ja sam imala sreće, uslovno rečeno, da se moj roman završava 1924., da ja nisam morala da ulazim u te najtajnije Tesline dogodovštine, ali jeste doživeo neku vrstu razočarenja i shvatio da treba da se povuče, ali jedno vreme uopšte nije živeo tako – objasnila nam je srpska knjiženica kako je prikupljala materijal o Teslinom životu prilikom boravka u Americi, a onda otkrila:
Zvanična nauka i institucija i tako do, pa mogu da kažem do mog romana su isticali najviše to – Tesla hrani golubove, živi sam u nekom jeftinijem hotelu. Tačno. Ne druži se sa ljudima, ne odgovara ljudima na pisma. Tačno. I njoj i njenom suprugu u trećoj trećini svog života ne odgovara na pisma i ne viđa se sa njima, ali u svom središnjem delu života, on je sasvim jedna druga ličnost.
Zašto su ljudi mislili da prikazati Teslu u društvu bogatih ljudi, u društvu čuvenih ljudi, Marka Tvena, Ruzvelta, operskih diva, glumica, na žurkama gde izlazi neka starlet iz torte, zaista se to dešava. Teslu sa najskupljim cipelama, cilindrima, koji je bio “selebriti” u Americi. Zašto su ljudi mislili da će to ugasiti njegovu sjajnu zvezdu, ne znam, ali naprotiv, ne.
Nikola Tesla opisan kroz ljubav Katarine Džonson
Atanasković je u svojim delima, glavnu ulogu davala ženama, pa je i život o Nikoli Tesli opisan kroz ljubav Katarine Džonson. Takođe, za ljude na ovim prostorima, pisala je i o veoma važnoj ženi, Jeleni Gatiluzio, zahvaljujući kojoj je Srbija i postala despotovina. Inače, dok je pisala o Grkinji, naša književnica je za razliku od dela o Tesli, koristila mnogo više mašte.
Autor je da kažemo neki mali Bog koji može da i ne napravi granicu, može da izmisli nešto skroz drugačije, može samo da uzme neku početnu tačku neke osobe i može da napravi neki sasvim novi roman – rekla nam je ona.
O značaju uloge žena kao glavnih likova u književnim delima, koliko omladina danas čita, šta knjiga može da ponudi za razliku od interneta, značaju Slovenske mitologije, da li je uredu ponovo čitati jedne iste knjige i koje to knjige moramo svi pročitati u narednoj godini, pogledajte u najnovijoj epizodi emisije Kompas, a mi još jednom zahvaljujemo Ani na divnom razgovoru.
