Hronična bolest, koja nastaje nakon dugogdišnjeg konzumiranja većih količina alkohola naziva se alkoholizam. Kada kažemo većih količina alkohola, onda moramo da se osvrnemo na to šta predstavlja rizično konzumiranje alkohola?
To za muškarce predstavlja svakodnevni unos više od dva standardna pića, a za žene više od jednog standardnog pića dnevno. Nakon dugogodišnje upotrebe većih količina alkohola, razvija se bolest alkoholizma koju prepoznajemo ukoliko osoba ima razvijene posledice. Posledice mogu biti somatske prirode (zdravstvene posledice), socijalne, finansijske ili profesionalne.
Ukoliko osoba i pored evidentnog postojanja različitih posledica konzumira alkohol, onda možemo govoriti o alkoholizmu.
Šta su simptomi alkoholizma?
Znaci toksikomanske faze alkoholizma primećuju se kod osobe koje odmah nakon čim se probudi, ne može da započne dan a da ne popije makar jednu čašicu nekog alkoholnog pića. Druga karakteristika jeste kada osoba ne može da prekine kada ona to želi, i kada eventualno i pokuša da prekine konzumiranje alkohola, već u toku dana mora da popije određenu količinu koju ja navikla da popije u nekom vremenskom intervalu.
Može potrajati od nekoliko godina do nekoliko decenija da se razvije zavisnost od alkohola. Za neke ljude koji su posebno ranjivi, to se može dogoditi u roku od nekoliko meseci. Vremenom, redovna konzumacija alkohola može poremetiti ravnotežu: gama-aminobuterna kiselina (GABA) kontroliše impulsivnost, a glutamat stimuliše nervni sistem.
Nivo dopamina u mozgu raste nakon konzumiranja alkohola i čini pijenje ugodnijim.
Dugoročno ili kratkoročno, prekomerno pijenje može značajno da promeni nivoe ovih neutrotransmitera u mozgu. Ovo uzrokuje da telo žudi za alkoholom kako bi se osećalo dobro.
Takođe, ako osoba prestane sa konzumiranjem alkohola, javljaju se simptomi koje lekari nazivaju simptomima apstinencijalnog sindroma. To su razni telesni simptomi koje karakterišu: nervoza, preznojavanje, hipertenzija i drhatanje ruku. Oni ukazuju na postojanje fizičke zavisnosti od alkohola.
Posledice mogu da se jave i nakon akutnog uzimanja alkohola (akutno pijanstvo). Npr. čovek tokom vožnje u alkoholisanom stanju može da izazove saobraćajnu nesreću, da ugrozi sebe i druge. Zatim, mladi često mogu da stupaju u nezaštićene seksualne odnose, ponašaju se agresivno i na taj način mogu obeleže svoju budućnost i sebe kao nekoga ko je problematičan, ili da dođu u problem sa zakonom.
Nakon dugogodišnje konzumacije alkohola javljaju se zdravstvene posledice. Alkohol oštećuje sve organe sa kojima dolazi u kontakt. Prvo strada sluznica, a najčešća su oštećenja jetre. Pacijenti najčešće dolaze na lečenje kada im se na sistematskom pregledu se ukaže da postoji oštećena jetra, koja je oštećena uglavnom zbog konzumiranja alkohola.
Posledice dugogodišnjeg konzumiranja alkohola su takođe i alkoholna polineuropatija (oštećenje nerava), kognitivna oštećenja (kao što je alkoholna demencija), epilepsija itd.
Kako se leči alkoholizam?
Alkoholizam se leči tokom dvogodišnjeg perioda i neophodno je ne samo uspostavljanje apstinencije od alkohola, već jedan psihoterapijski rad sa pacijentom i sa njegovom porodicom, jer smatra se da alkohol nije samo pitanje pojedinca nego cele porodice.
To je pokazatelj disfunkcionalnih odnosa koji postoje u porodici, jer obično se u porodici ili najbližem okruženju stvorila pseudoravnoteža gde su se članovi navikli na tu vrstu ponašanja od strane onoga koji pije, što znači da ne treba da se menja samo identifikovani pacijent, već i njegovi najbliži članovi porodice sa kojima živi.
Lečenje od alkohola prvenstveno zahteva uspostavljanje apstinencije, koje se sprovodi u toku hospitalnog tretmana. Ovakav vid lečenja traje između 30 i 40 dana. Kada osoba nakon ovog perioda uspostavi apstinenciju, sledeći korak je psihoterapijski rad. Vrlo je važno da se taj psihoterapijski rad sa čitavom porodicom u dnevnoj bolnici nakon hospitalnog lečenja pacijenta, a kasnije u dispanzerskim uslovima.
Lečenje alkoholizma traje oko dve godine i ukoliko pacijent i porodica istraju u lečenjeu tokom dve godine, lekari smatraju da oko 80% pacijenata apstinira, ističe dr Nataša Dostanić. Srbija je zemlja koja ima preko 200.000 registrovanih alkoholičara, što je poražavajuća brojka.
Da li ima zavisnika od alkohola među mladima?
Ima ih, ali u manjoj meri nego starijih jer je alkoholizam bolest kojoj je potrebno da se razvije nekih 7-8 godina. Kod mlađih se češće javlja to ekcesivno pijenje, odnosno situacije u kojima oni nisu zavisni od alkohola jer nije prošao dugogodišnji period konzumiranja alkohola, ali u akutnom, napitom stanju sebe dovode u različite rizične situacije koje onda sa sobom vuku određene posledice: da voze u pijanom stanju, da se potuku, da naprave neke sitne krađe. Kod njih je to učestalija pojava nego sama zavisnost, ali postoje i mladi do 30 godina kod kojih je već razvijena zavisnost.
Zašto mladi piju velike količine alkohola?
Činjenica je da mladi počinju jako rano da konzumiraju alkohol, i momci i devojke podjednako. Postoji više razloga zašto se mlada osoba odluči da konzumira alkohol. Prvi je sam faktor mladosti i adolescencije koji je buran sam po sebi i sa sobom nosi razne nedoumice kod mlade osobe, razne nesigurnosti, osećaj stidljivosti, potrebe za nekim spoljašnjim podstrekom da se bolje oseća, bude boljeg raspoloženja, bude samouverenija itd.
Iz tih burnih perioda koji nastaju u toku perioda adolescencije, kada osoba sazreva emotivno, biološki, i fizički a zapravo nije još spremna da uđe u svet odraslih, a to jako želi, u tom krhkom (i fizički i mentalno) organizmu, alkohol je nešto što brzo i vrlo lako poboljšava raspoloženje i daje osećaj sigurnosti i samouverenosti. To je jedan od razloga zašto se mladi odlučuju da konzumiraju alkohol.
Drugi razlog može da bude porodica. Ako osoba vidi i gleda svoje članove porodice kako svakodnevno konzumiraju alkohol (ako je to jedan uobičajeni model ponašanja u njenom primarnom okruženju) i to se smatra normalnom i prihvatljivom pojavom, ločično je da će mladoj osobi to biti mnogo lakše i prihvatljivije da usvoji takav obrazac ponašanja.
Treći faktor zašto mladi konzumiraju alkohol jeste grupa vršnjaka. Brlo je važna grupa vršnjaka u kojoj se mlada osoba kreće. Ako grupa vršnjaka, najboljih drugara te mlade osobe provodi slobodno vreme konzumirajući alkohol, teško da će pojedinac u jednoj grupi da odustane od takvog načina života i ponašanja.
Koliki je procenat recidiva (vraćanja bolesti za koju se misli da je prošla)?
Alkoholizam je hronična bolest, recidivantna, onda i samo ime kaže da su recidivi očekivani. o procentima je nezahvalno govoriti, ali svako ko započinje lečenje od ove bolesti mora biti svestan da su recidivi deo bolesti koji su mogući da će se javiti, ali to ne znači da taj neko treba da odustane od lečenja.
Kada neko započinje proces lečenja, lekari uče pacijente i njihove saradnike u ovom procesu da prepoznaju znake koji bi ukazivali na moguću pojavu recidiva i da ih na taj način preveniraju.
