Tog 17. marta 2004. godine došlo je do šćipentarskog napada na Srbe širom Kosova i Metohije. Na meti su se našle srpske kuće, crkve, manastiri, groblja. U celom tom rušilačkom pohodu najviše je nastradao Prizren. U javnosti je prisutna teorija da je Prizren najviše nastradao zbog pasivnosti nemačkog KFOR-a. Da li je samo to u pitanju? Da li postoji još neko ko bi pored Šćipentara bio zainteresovan za ovako nešto?
Naime, jedva godinu dana nakon Martovskog pogroma, u Prizrenu se otvara jezuitska gimnazija ,,Ignjacio Lojola”. Dakle, posle napada i sledstvenog uništavanja tragova srpskog pravoslavnog pristustva u Prizrenu, u isti grad dolaze najelitniji pripadnici rimokatoličke crkve, udarna pesnica rimokatoličkog prozelitizma. Drukčije rečeno, u grad su stigli jezuiti. Da ne ulazimo u dublju priču oko jezuita, za potrebe ovog teksta samo bi trebalo spomenuti da jezuiti svoj prozelitski rad najviše vole da sprovode kroz obrazovanje.
Svrha obrazovanja je da mladog čoveka osposobi za izlazak na tržište rada. Drugim rečima, usvajanjem znanja i veština mladi čovek će u jednom periodu života moći da dođe do posla ili da obavlja određenu funkciju koja će mu donositi određenu zaradu, ali i ugled i moć (zavisno od sposobnosti i ambicija datog pojedinca). Međutim, putem obrazovanja se usvajaju kulturni obrasci, sistem vrednosti i svetonazori jednog naroda i društva. To su jezuiti vrlo rano shvatili, gotovo u prvim danima postojanja ovog monaškog reda.
Stoga, vodeći se načelom pridobijanja elite jednog naroda i države kako bi taj narod i država na kraju savili glavu pred papom, jezuiti su shvatili da upravo oni moraju da školuju decu pripadnika elite ili pak da sami formiraju elitu jednog naroda ili države. To će se upravo raditi osnivanjem jezuitskih gimnazija, srednjih škola i fakulteta. Jezuitske obrazovne ustanove moraju da budu najbolje, odnosno da se iz njih regrutuju najbolji oficiri, političari, preduzetnici, advokati, sudije, profesori, inžinjeri, lekari, umetnici jednog naroda, ali istovremeno svi pobrojani moraju da budu užareni papini vojnici. Uostalom, jezuita Čarmot je rekao da cilj jezuitskog obrazovanja nije da formira hrišćansku elitu nego elitne hrišćane! Stoga, ne treba da zbunjuje što veliki broj učenika koji nisu rimokatolici pohađa njihove škole. Jezuiti su sami proklamovali da njihove škole mogu da pohađaju učenici drugih veroispovesti. Od tih učenika se prave elitni hrišćani. Kao neformirane ličnosti, ti učenici usvajaju shvatanja, poglede na život i vrednosti koje im usađuju njihovi profesori jezuiti (ili profesori koji nisu pripadnici tog reda, ali su školovani u jezuitskim obrazovnim ustanovama), te na taj način postaju užareni papini vojnici bez obzira što nisu rimokatolici. Dakle, iako formalno, na primer, muslimani, njihova duša je toliko prerađena da oni potpuno razmišljaju kao revnosni rimokatolici. Tako jezuiti formiraju elitu koja će da rukovodi jednim narodom, a koja će taj isti narod da privede papi. Vrlo je zanimljivo da je gimnaziju posećivao Ramuš Haradinaj, a još zanimljivije je to da je Haradinaj u par navrata javno izrazio lojalnost rimokatoličkoj crkvi.
Pored navedene gimnazije, valjalo bi spomenuti i to da je Prizren sedište Prizrensko – prištinske biskupije (ranije Prizrenske apostolske administrature), a istoričar Nikola Žutić u svojoj knjizi ,,Vatikan i Albanci” tvrdi da je Prizren od strane rimokatoličke crkve određen za centar rimokatoličkog prozelitizma na Kosovu i Metohiji.
Na kraju, autor ovih redova je primetio da u poslednjih par godina se menja paradigma kod Šćipentara sa KiM. Dok su ranije tvrdili da je svaka srpska crkva zapravo ilirska bogomolja na kojoj smo mi dogradili crkvu, sada se sve češće na društvenim mrežama može videti tvrdnja da su srpske crkve izgrađene na temeljima rimokatoličkih hramova. Vrlo zanimljiva pojava koju sigurno ne širi ulema. Možda upravo potiče od profesorskog kadra jezuitske gimnazije…
Dakle, delovanje Vatikana treba pažljivo pratiti na prostoru Kosova i Metohije tim pre što je isti pokazao sposobnost da udari na ključne tačke jednog naroda. Kod nas je to bio slučaj sa Skadrom i Cetinjem, a na ruskom je to slučaj sa Kijevom. Pretvaranje Prizrena u metohijski Vatikan predstavljao bi ozbiljan problem po nas….Budimo na oprezu.
