Albert Ajnštajn, jedan od najvećih umova 20. veka, svetski poznat po svojoj teoriji relativnosti, bio je primer kako muzika može da oblikuje genija.
Bio je ne samo izuzetan naučnik, već i strastveni muzičar. Tokom svog života često je svirao violinu, a muzika je imala ključnu ulogu u njegovom stvaralačkom procesu.
Muzika je pomogla Ajnštajnu da razvije ideje
Verovao je da mu muzika pomaže da razmišlja o složenim naučnim problemima.
Zanimljivo je da je Ajnštajn često isticao vezu muzike i nauke, smatrajući obe oblasti izrazima univerzalnog reda i harmonije.
Omiljena kompozicija mu je bila Mocartova „Sonata za violinu i klavir”, a često je govorio da mu je sviranje violine pomoglo da se oslobodi stresa i razvije ideje.
„Život bez sviranja je za mene nezamisliv. Živim svoje snove u muzici. Svoj život vidim u smislu muzike i tome se radujem najviše u životu“, rekao je Ajnštajn.
Ajnštajnovu ljubav prokomentarisala je i njegova druga supruga Elza: „Muzika mu pomaže kada razmišlja o svojim teorijama. Ode u svoju radnu sobu, vrati se, odsvira nekoliko akorda na klaviru, zabeleži nešto i vrati se svojoj radnoj sobi“.
Ova strast prema muzici nije samo obogatila njegov život, već je doprinela i njegovom genijalnom razmišljanju o prirodi univerzuma.
