Алберт Ајнштајн, један од највећих умова 20. века, светски познат по својој теорији релативности, био је пример како музика може да обликује генија.
Био је не само изузетан научник, већ и страствени музичар. Током свог живота често је свирао виолину, а музика је имала кључну улогу у његовом стваралачком процесу.
Музика је помогла Ајнштајну да развије идеје
Веровао је да му музика помаже да размишља о сложеним научним проблемима.
Занимљиво је да је Ајнштајн често истицао везу музике и науке, сматрајуц́и обе области изразима универзалног реда и хармоније.
Омиљена композиција му је била Моцартова „Соната за виолину и клавир”, а често је говорио да му је свирање виолине помогло да се ослободи стреса и развије идеје.
„Живот без свирања је за мене незамислив. Живим своје снове у музици. Свој живот видим у смислу музике и томе се радујем највише у животу“, рекао је Ајнштајн.
Ајнштајнову љубав прокоментарисала је и његова друга супруга Елза: „Музика му помаже када размишља о својим теоријама. Оде у своју радну собу, врати се, одсвира неколико акорда на клавиру, забележи нешто и врати се својој радној соби“.
Ова страст према музици није само обогатила његов живот, већ је допринела и његовом генијалном размишљању о природи универзума.
