Nova akademska istraživanja ponovo su otvorila raspravu o tome da li su pametni telefoni jedan od razloga za pad nataliteta u SAD i brojnim drugim zemljama.
U mnogim zemljama broj dece po ženi opada, a dok istraživači i dalje pokušavaju da utvrde uzroke tog pada, dve nedavne američke studije upiru prstom u istog mogućeg krivca: pametni telefon. Vlasnici pametnih telefona imaju manje društvenih interakcija i samim tim manje seksualnih odnosa u stvarnom životu, sugerišu istraživači.
Stopa fertiliteta smanjila se za 22 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama od 2007. godine, a naučnici su postavili hipotezu da je nagli pad koji se uočava od tada povezan sa dolaskom Eplovog (Apple) Ajfona (iPhone) iste godine.
Kako bi potvrdili svoju teoriju, dvoje naučnika sa Koledža Midlberi (Middlebury) usredsredili su se na činjenicu da je između 2007. i 2011. godine Ajfon bio dostupan u Sjedinjenim Državama samo preko jednog operatera, kompanije AT&T. Upoređujući okruge sa dobrom i slabom pokrivenošću tom mrežom, istraživači su zaključili da je rani pristup Ajfonu mogao da objasni značajan deo pada nataliteta u tom periodu.
Američki okruzi sa pristupom Ajfonu zabeležili su veći pad broja dece po ženi nego oni bez njega, navodi se u studiji koju je objavio Nacionalni biro za ekonomska istraživanja (NBER). Pad je posebno izražen među mlađim ženama, starosti od 15 do 24 godine. Pad fertiliteta je koncentrisan prvenstveno među mladima i u velikoj meri se odražava u smanjenju broja neplaniranih trudnoća, pišu autori.
Oni navode da su pametni telefoni smanjili druženje uživo, povećali vreme provedeno na internetu i omogućili lakši pristup informacijama o kontracepciji i reproduktivnom zdravlju. Kako su pametni telefoni postajali sve rašireniji, vreme provedeno sa prijateljima uživo i seksualna aktivnost su se naglo smanjili, uz porast konzumacije pornografije kao moguće zamene za partnerski seks, pišu Kejtlin Majers (Caitlin Myers) i Ezekijel Huper (Ezekiel Hooper).
Druga nezavisna studija, koju je objavio Ekonomski časopis (The Economic Journal), bavila se širenjem brzog mobilnog interneta (3G tehnologije) u Evropi početkom 2000-ih. Njihovi nalazi pokazuju da je stopa tinejdžerskih trudnoća naglo padala nakon širenja pametnih telefona i brzog mobilnog interneta, bez obzira na razlike u veri, zdravstvenim sistemima ili ekonomskim prilikama. Autori ove studije sa Univerziteta u Bolonji govore o „zajedničkom globalnom tehnološkom šoku“ koji je promenio ponašanje mladih širom sveta.
Iako oba istraživanja naglašavaju da tehnologija nije jedini faktor, ona predstavlja važan element koji kreatori politika često zanemaruju. Programi koji nude finansijske podsticaje za porodice, poput onih u Francuskoj ili Južnoj Koreji, imaju ograničen efekat jer uopšte ne rešavaju problem digitalne izolacije. Za razliku od cena stanova ili troškova života, vreme provedeno pred ekranom nije nešto što se lako može regulisati zakonima.
