5. juna 1941. godine, dogodila se Smederevska eksplozija – jedna od najvećih tragedija u istoriji Srbije tokom Drugog svetskog rata.
Eksplozija skladišta municije odnela je veliki broj ljudskih života, dok je grad Smederevo pretrpeo razaranja takvih razmera da je bio gotovo potpuno uništen.
Među žrtvama ove tragedije bili su i sin Milana Nedića, kao i njegova trudna snaja, čime je Nedić ostao bez neposrednih potomaka i naslednika svoje loze.
Za vanrednog komesara za obnovu Smedereva postavljen je Dimitrije V. Ljotić. Pod njegovim rukovodstvom, pripadnici i omladina pokreta Zbor učestvovali su u raščišćavanju ruševina i obnovi grada.
U prvom periodu nakon katastrofe postojale su namere okupacionih vlasti da se Smederevo ne obnavlja, već da se njegovo stanovništvo trajno preseli u druga mesta.
Međutim, zahvaljujući zalaganju Dimitrija Ljotića, doneta je odluka o obnovi grada. Ljotićeva uloga u tom procesu bila je od presudnog značaja, zbog čega se može reći da bez Ljotićevog angažmana Smederevo danas ne bi postojalo. Dimitrije Ljotić je u izuzetno teškim uslovima okupacije obnovio grad.
Uprkos ogromnim posledicama katastrofe, Smederevo je u narednom periodu uspelo da primi i zbrine veliki broj izbeglica iz NDH, uključujući i decu siročiće.
Na čelu komesarijata za obnovu Smedereva, nalazio se Dimitrije V. Ljotić
Izvanredni komesarijat za obnovu grada Smedereva na čijem čelu se nalazio Dimitrije V. Ljotić je na leto 1942. godine formirao je Dom izbegle dece za naše siročiće spasene iz ustaških zagrljaja smrti.
Kroz ovaj dom prošlo je oko 500 mališana Komesarijat je deci obezbedio smeštaj u kasarni na Carini, odeću, obuću, zdravstvenu zaštitu i školski pribor.
Što se hrane tiče, tokom postojanja doma deci je isporučeno 5000kg pšenice, 229,50kg pšeničnog brašna, 3751kg kukuruznog brašna, 620kg pšeničnog griza, 4624kg svinjske masti, 13.131kg pasulja, 6410,50kg šećera, 3083kg kupusa, 200kg kukuruza, 18.371kg krompira, 3328kg kiselog kupusa, 834kg kupusa, 227kg boranije, 27520kg paradajza, 2300kg suvih šljiva, 500kg jabuka, 210kg lubenica, 1032,5kg marmelade, 1580 kg soli, 68kg aleve paprike, 538L zejtina, 4056kg goveđeg mesa, 923kg ovčijeg mesa, 936,5kg svinjskog mesa, 8570 komada jaja (imali su i sopstvene koke nosilje), 77.366kg pšeničnog hleba, 22.366kg kukuruznog proje, 21.147L mleka (imali su i 20 svojih krava), 4830L surutke, 365kg sira i da od higijene spomenemo 219kg sapun i 200kg praška za pranje.
Vrednost ove robe bila je 4.367.004,85 dinara. Najveći deo od 2.634.150,7 dinara podmiren je iz budžeta Komesarijata, dok je ostatak od 1.732.854,15 dinara sakupljeno od priloga građana.
Najviše je od građana sakupio sekretar Doma, đakon Živadin Žika Krupežević, srpski dobrovoljac i pripadnik pokreta Zbor -svega 603.054.75 dinara, što je tada bio ekvivalent vrednosti dvospratne kuće u ulici Kralja Petra.
Otac Krupežević koji je mučenički postradao od bezbožne komunističke ruke će jednog dana imati svoju ulicu u Smederevu.
Jedna od retkih sačuvanih fotografija Dobrovoljačke radne službe koja je 1941. godine učestvovala u obnovi Smedereva nakon tragične eksplozije.
Ovaj prizor svedoči o vremenu kada su mladi ljudi, pripadnici pokreta Zbor, svojim radom i požrtvovanjem pomagali obnovu razorenog grada.
Već sredinom juna 1941. godine, Dimitrije V. Ljotić izvandredni komesar za obnovu Smedereva, pozivao je svoje mlade pristalice, mahom studente i srednjoškolce iz Beograda i drugih gradova Srbije, da dođu u Smederevo i pomognu obnovi grada. Omladina Zbora ,,Beli orlovi” je bila glavna radna snaga koja je sprovodila njegove ideje, čisteći teren kako bi se podigla potpuno novi objekti.
Dobrovoljci su bili angažovani na raščišćavanju ruševina, izvlačenju nastradalih i danonoćnoj obnovi porušenih objekata i infrastrukture.
Iz redova ove službe, biće formiran Prvi dobrovoljački odred, Srpske dobrovoljačke komande
Samo nekoliko meseci kasnije, iz redova ove službe biće formiran Prvi dobrovoljački odred, Srpske dobrovoljačke komande (koja će kasnije postati SDK) koji će sa oružjem u ruci krenuti u borbu za biološki opstanak srpskog naroda.
Smederevo je zaista doživelo neverovatno brzu i temeljnu građevinsku obnovu, uprkos činjenici da je zemlja bila pod okupacijom. Do jeseni 1943. godine, veći deo grada je bio potpuno rekonstruisan, a izgrađeni su i potpuno novi objekti po najsavremenijim urbanističkim standardima tog vremena.
Nakon 1945. godine, cela akcija obnove Smedereva bila je marginalizovana u zvaničnoj istoriji.
