Svet se suočava s još jednim šokom. Rat na Bliskom istoku (sa SAD, Izraelom i Iranom kao glavnim akterima) „preokreće živote i egzistenciju” u regionu i šire. Takođe, smanjuje izglede za mnoge ekonomije koje su tek pokazale znake održivog oporavka od prethodnih kriza. Rat vrši pritisak na ljude, firme i zemlje u trenutku kada su javne finansije već opterećene dugoročnim problemima. Više cene energije i hrane, stroži finansijski uslovi i veća neizvesnost ponovo podstiču akcije za fiskalnu podršku, ocenila je nedavno grupa stručnjaka istraživačkog tima Međunarodnog monetarnog fonda (koji vode odeljenja za istraživanje, fiskalna i monetarna pitanja i tržišta kapitala).
Šok je globalan, ali asimetričan. Uvoznici energije izloženi su više od izvoznika, siromašnije zemlje više od bogatijih, a one s oskudnim rezervama više od onih s obimnim rezervama. Pored brojnih ljudskih žrtava, rat na Bliskom istoku izazvao je ozbiljne poremećaje u ekonomijama najdirektnije pogođenih zemalja, uključujući štetu na njihovoj infrastrukturi i industrijama koja bi mogla da postane dugotrajna. Iako su ove zemlje otporne, njihovi kratkoročni izgledi za rast biće negativno pogođeni. U međuvremenu, veliki uvoznici energije u Aziji i Evropi snose najveći teret viših troškova goriva i prolaza: oko 25 do 30 procenata globalne nafte i 20 procenata tečnog prirodnog gasa prolazi kroz Ormuski moreuz, zadovoljavajući potražnju ne samo u Aziji već i u delovima Evrope. Ekonomije koje u velikoj meri zavise od uvoza nafte u Africi i Aziji sve teže pristupaju zalihama koje su im potrebne, čak i po naduvanim cenama.
Delovi Bliskog istoka, Afrike, Azije i Pacifika i Latinske Amerike suočavaju se s dodatnim pritiskom viših cena hrane i đubriva i strožih finansijskih uslova. Zemlje s niskim prihodima posebno su ugrožene nesigurnošću u snabdevanju hranom. Nekima će možda biti potrebna veća spoljna podrška, dok im pomoć opada.
Iako bi rat mogao da oblikuje globalnu ekonomiju na različite načine, svi putevi vode ka višim cenama i sporijem rastu. Kratak sukob mogao bi da dovede do skoka cena nafte i gasa pre nego što se tržišta prilagode, dok bi dug sukob mogao da održi energiju skupom i da optereti zemlje koje se oslanjaju na uvoz. Ili se svet „može smiriti negde između toga da – tenzije traju, energija ostaje skupa, a inflacija se teško obuzdava – uz stalnu neizvesnost i geopolitički rizik”, navode eksperti MMF-a. Mnogo šta zavisi od toga koliko dugo će sukob trajati, koliko će se proširiti i koliku štetu će naneti infrastrukturi i lancima snabdevanja. Energija je glavni kanal prenosa. Defakto zatvaranje Ormuskog moreuza i oštećenje regionalne infrastrukture izazvali su najveći poremećaj na globalnom tržištu nafte u njegovoj istoriji, prema podacima Međunarodne agencije za energiju. Za ekonomije koje uvoze gorivo negativni efekat je veliki. Multiregionalni uticaj je očigledan. Ekonomije koje uvoze energiju u Africi, na Bliskom istoku i u Latinskoj Americi osećaju pritisak zbog viših računa za uvoz, pored već ograničenog fiskalnog prostora i spoljnih rezervi.
U velikim proizvodnim ekonomijama Azije, viši računi za gorivo i struju povećavaju troškove proizvodnje i smanjuju kupovnu moć ljudi, dok u nekima pritisci na platni bilans već opterećuju valute. U Evropi šok oživljava prizor gasne krize iz 2021/22. godine, pri čemu su zemlje poput Italije i Ujedinjenog Kraljevstva posebno izložene zbog svog oslanjanja na energiju iz gasa, dok su Francuska i Španija relativno zaštićene svojim većim kapacitetima nuklearne energije i obnovljivih izvora energije.
Nasuprot tome, zemlje izvoznice nafte na Bliskom istoku, u delovima Afrike i Latinske Amerike koje još mogu da isporuče svoje barele nafte na tržište imaju izglede za jače fiskalne i spoljnotrgovinske pozicije zbog viših cena. Proizvođači čiji je izvoz ograničen ili smanjen – uključujući nekoliko članica Saveta za saradnju zemalja Zaliva – mogu očekivati mnogo manji rast. Čak i nakon što se tranzit nastavi, veće premije rizika i neizvesnost mogu ograničiti investicije i rast. Rat takođe menja lance snabdevanja za neenergetske i kritične inpute. Preusmeravanje tankera i kontejnerskih brodova povećava troškove prevoza i osiguranja i produžava vreme isporuke. Prekidi vazdušnog saobraćaja oko ključnih čvorišta u Zalivu utiču na globalni turizam, dok istovremeno dodaju još jedan segment složenosti u trgovini.
Pored viših cena robe, zemlje, kompanije i potrošači već se suočavaju s posledicama ovih komplikacija u lancu snabdevanja. S poremećenim pošiljkama đubriva, od kojih oko trećina prolazi kroz Ormuski moreuz, raste zabrinutost zbog cena hrane. Prekid snabdevanja hranljivim materijama useva iz Zaliva dolazi baš kad počinje sezona sadnje na severnoj hemisferi, ugrožavajući prinose i žetvu tokom godine i podižući cene hrane.
Najranjiviji će snositi najteži teret. Ljudi u zemljama s niskim prihodima najviše su izloženi riziku kada cene rastu, jer hrana čini oko 36 procenata potrošnje u proseku, u poređenju s 20 procenata u zemljama u razvoju i devet procenata u razvijenim ekonomijama. To čini svaki skok cena đubriva i hrane ne samo ekonomskim već i društveno-političkim problemom, posebno tamo gde su fiskalni resursi za ublažavanje potresa ograničeni.
Takođe, moglo bi doći do nestašice ili skokova cena drugih materijala koji se koriste u proizvodnji. Zaliv snabdeva veliki deo svetskih potreba za helijumom, koji se koristi u širokom spektru proizvoda, od poluprovodnika do medicinskih uređaja za snimanje. Indonezija, koja obezbeđuje otprilike polovinu globalnog nikla – ključne komponente u baterijama za električna vozila – mogla bi da se suoči s nestašicom sumpora potrebnog za preradu ovog metala. Istočnoafričke ekonomije koje zavise od trgovinskih veza sa zemljama Zaliva i doznaka iz njih suočavaju se sa slabijom potražnjom za izvozom usluga, logističkim uskim grlima i smanjenim doznakama.
Ako povišene cene energije i hrane potraju, one će podstaći inflaciju širom sveta. Istorijski gledano, kontinuirani skokovi cena nafte težili su da povećaju inflaciju, a smanje rast. Vremenom, viši troškovi transporta i ulaganja utiču na cene proizvedenih dobara i usluga. Za mnoge zemlje koje su tek približile inflaciju svome cilju, a još više za one sa stabilnijom inflacijom, ovo rizikuje ponovni period otežavajućih cenovnih pritisaka.
I ovde je obrazac neujednačen. U većem delu Azije i delovima Latinske Amerike, gde je inflacija bila relativno niska, viši troškovi energije i hrane testiraće otpornost očekivanja, posebno u ekonomijama sa slabijim valutama i velikim uvozom energije. U Evropi, još jedan skok cena izazvan energijom došao bi pored postojećih pritisaka na troškove života, povećavajući rizik od upornijih zahteva za povećanje plata. U zemljama s niskim prihodima, gde ljudi troše veliki deo svojih prihoda na hranu, posebno u Africi i delovima Bliskog istoka i Centralne Amerike, više cene hrane nose akutne socijalne i ekonomske troškove.
Ako ljudi i preduzeća u bilo kojem od ovih regiona veruju da će inflacija ostati viša duže vreme, mogu to ugraditi u plate i cene, što će otežati obuzdavanje šoka bez oštrijeg usporavanja. Rat tako povećava ne samo trenutnu inflaciju, već i rizik da očekivanja postanu manje čvrsto utvrđena.
Rat je poremetio finansijska tržišta. Globalne cene akcija su pale, prinosi obveznica su porasli u glavnim razvijenim ekonomijama i mnogim tržištima u razvoju, nesigurnost se povećala, a ovi potezi pooštrili su finansijske uslove širom sveta.
U Evropi i mnogim tržištima u razvoju, viši prinosi i širi kreditni „spredovi” povećavaju teret servisiranja duga i komplikuju refinansiranje za vlade i firme. U podsaharskoj Africi i nekim ekonomijama s niskim prihodima na Bliskom istoku i u Južnoj Aziji, već oskudne rezerve i ograničen pristup tržištu čine spoljne šokove za uslove finansiranja opasnijim – posebno zato što viši računi za uvoz goriva, đubriva i hrane povećavaju trgovinske deficite i vrše pritisak na valute. Na Bliskom istoku i šire, visoki nivoi duga i stroži finansijski uslovi mogu dodatno povećati troškove finansiranja duga.
Nasuprot tome, razvijene ekonomije s dubokim domaćim tržištima kapitala i neki izvoznici robe s obilnim rezervama, poput Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata – ili proizvođači robe iz Latinske Amerike, poput Brazila i Ekvadora – mogu bolje da apsorbuju stres na tržištu, čak i ako nisu imune na veće premije rizika.
