U danima sećanja na žrtve komunističkog zločina počinjenog maja 1945. godine u Sloveniji, na Kočevskom Rogu, dužnost nam nalaže da se sa dubokim poštovanjem setimo i onih Dobrovoljaca koji su u povlačenju ka Sloveniji, koračali putem bez povratka.
Kroz krvave borbe, iscrpljeni ali neukrotivog i nepokorenog duha, oni su na tom teškom i tragičnom putu svoje živote položili na oltar Otadžbine.
Četvrti puk sa ostatkom Petog puka prešao je u Srem iz pravca Beograda 9. oktobra 1944. godine. Ovaj puk je u Sremu pretrpeo najveće gubitke. Prvog dana prošao je kroz selo Bečmen.
Uveče tog dana dobrovoljci su uleteli u partizansku zasedu pred selom Petrovčićem. U toj borbi je poginulo šest dobrovoljaca na čelu sa komandirom voda Ivanom Milačićem.
Ivan Milačić se rano istakao kao predan član pokreta ZBOR
Ivan Milačić rođen je u Biogradu na moru, 29. decembra 1921. godine. U rodnom gradu završio je gimnaziju i već tada se istakao kao predan i ubeđen član pokreta ZBOR.
Kada je plamen Drugog svetskog rata progutao Jugoslaviju, Ivan se, preselio u Srbiju, duboko potresen i zgrožen ustaškim zločinima nad nedužnim srpskim življem, se svim snagama posvetio pomaganju izbeglica koje su, noseći samo gole živote, bežale iz krvavog pakla ,,Nezavisne Države Hrvatske”.
Od osnivanja Vaspitnog zavoda u Smederevskoj Palanci 1942. godine, posvetio se pozivu vaspitača i pedagoga, unoseći u taj rad svu toplinu i plemenitost svoje duše. Dragojla Popović, vaspitač istog zavoda, nadahnuto ga je nazivala Adonisom vaspitačke grupe.
Postao je drag Dimitriju Ljotiću
Bio je potpuno opčinjen i zaljubljen u svet Dostojevskog, a svojom iskrenošću, toplinom i predanošću postao je izuzetno drag i samom Dimitriju Ljotiću.
Ivan je posedovao izuzetnu inteligenciju i znanje koje je daleko prevazilazilo okvire njegovog formalnog obrazovanja, bio je čovek koji je sam sebe oblikovao čitanjem, razmišljanjem i žeđu za pravdom i istinom.
U zavodu je upoznao i svoju buduću devojku, pitomicu, koja se kasnije, okrenuvši leđa ovozemaljskim putevima, zamonašila.
Državna komisija ga je proglasila zločincem protiv naroda
Državna komisija, ona koja ga je proglasila zločincem protiv naroda, opisivala ga je kao jednog od glavnih i najpoverljivijih Popovićevih vaspitača reči koje, bez obzira na nameru sa kojom su izgovorene, večno svedoče o njegovom ugledu, karakteru i značaju.
Pisao je literarne sastave i poeziju, koju je objavljivao u „Našoj Borbi“ i „Srpskom narodu“. Više njegovih pesama ušlo je u antologiju dobrovoljačke lirike „Tvrđava“ objavljene u Beogradu 1944. godine.
Sa njim poginuli su Aleksandar Budimirov, B. Reljin, V. Jocin i dva nepoznata dobrovoljca. Sahranjeni su u porti seoske crkve u Petrovčiću.
Poslednji su 12. oktobra 1944. godine iz Beograda u Srem prešli štab SDK kao i Četa za vezu SDK…
,,Život probuđeni znaće vam poštu dati”
Autor: Marko Aleksić
