Zapadne sile smatraju da iranski balistički raketni arsenal predstavlja konvencionalnu vojnu pretnju stabilnosti Bliskog istoka i mogući mehanizam za isporuku nuklearnog oružja, ukoliko ga Teheran razvije. Iran poriče bilo kakvu nameru izrade atomskih bombi.
Balistički projektil je raketno oružje koje se navodi tokom uspona, ali veći deo leta prati putanju slobodnog pada. Ispušta bojeve glave – koje sadrže konvencionalne eksplozive ili potencijalno biološko, hemijsko ili nuklearno oružje – na različite udaljenosti. Britanski list The Independent objavio je kraću analizu iranskih raketnih sposobnosti:
Vrste i domet iranskih raketa
Iran ima najveće zalihe balističkih projektila na Bliskom istoku, prema podacima američke Kancelarije direktora nacionalne obaveštajne službe. Imaju samonametnuti domet od 2.000 km, što su iranski zvaničnici naveli kao dovoljno za zaštitu zemlje, jer mogu da dosegnu Izrael.
Mnogi iranski raketni pogoni nalaze se u Teheranu i okolini. Postoji najmanje pet poznatih podzemnih „raketnih gradova“ u različitim pokrajinama, uključujući Kermanšah i Semnan, kao i u blizini regiona Persijskog zaliva.
Arsenal obuhvata više projektila dugog dometa koji mogu da dosegnu Izrael, prema Centru za strateške i međunarodne studije. Navodi se da među njima su Sedžil (2.000 km), Emad (1.700 km), Gadr (2.000 km), Šahab-3 (1.300 km), Horamšahr (2.000 km) i Hovejzeh (1.350 km).
Poluzvanična iranska novinska agencija ISNA objavila je u aprilu 2025. grafiku koja prikazuje devet iranskih raketa za koje tvrdi da mogu da dosegnu Izrael, uključujući Sedžil, za koji navodi da može da leti brzinom većom od 17.000 km na sat i ima domet od 2.500 km; Hejbar (2.000 km) i Hadž Kasem (1.400 km).
Vašingtonski istraživački centar Udruženje za kontrolu naoružanja tvrdi da iranski balistički arsenal uključuje Šahab-1 (300 km), Zolfagar (700 km), Šahab-3 (800–1.000 km), Emad-1 u razvoju (2.000 km) i model Sedžil u razvoju (1.500–2.500 km).
Izraelski zvaničnici procenili su da je veličina preostalog iranskog arsenala na kraju 12-dnevnog rata iznosila 1.500 projektila i 200 lansera, ali su do kraja 2025. primetili znake da Iran radi na obnavljanju svojih zaliha. Američke obaveštajne procene pre napada govorile su o 2.000 do 2.500 iranskih raketa.
Iranski inventar balističkih projektila obuhvata i rakete na čvrsto gorivo, koje nude prednosti u održavanju i dugotrajnosti, kao i rakete na tečno gorivo koje imaju veći potisak i snagu.
U izveštaju podnetom američkom Kongresu prošle godine, Tomas Klejton i Danijel Getinger navode da Iran nastavlja da jača smrtonosnost i preciznost svojih domaće proizvedenih raketnih i bespilotnih sistema i da ima najveće zalihe tih sistema u regionu.
Ipak, neki zapadni analitičari ističu da su dosadašnji iranski napadi pokazali da su iranske rakete prilično neprecizne i upitnog kvaliteta.
Kada je Iran poslednji put koristio svoje rakete?
Tokom 12-dnevnog rata sa Izraelom u junu 2025. godine, Teheran je ispalio balističke rakete na Izrael, pri čemu je poginulo više desetina ljudi i uništene su zgrade.
Institut za proučavanje rata (ISV) i Projekat kritičnih pretnji Američkog preduzetničkog instituta saopštili su da je Izrael „verovatno uništio oko trećine iranskih lansera raketa“ tokom sukoba. Iranski zvaničnici naveli su da se Teheran oporavio od pretrpljene štete.
Iran je odgovorio i na američko učešće u izraelskom vazdušnom ratu ispaljivanjem projektila na američku vazdušnu bazu Al Udeid u Kataru. Teheran je dao prethodno upozorenje i niko nije povređen. Vašington je nekoliko sati kasnije objavio prekid vatre.
Iranska Revolucionarna garda upotrebila je rakete u januaru 2024. godine kada je, prema sopstvenim navodima, napala izraelsko špijunsko sedište u poluautonomnoj iračkoj regiji Kurdistan, kao i položaje militanata Islamske države u Siriji.
Teheran je takođe najavio raketne napade usmerene na dve baze militantne grupe u pakistanskoj regiji Beludžistan.
Saudijska Arabija i Sjedinjene Države izjavile su da veruju da je Iran stajao iza napada dronovima i raketama na naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji 2019. godine, što je Teheran negirao.
Iran je 2020. godine lansirao rakete na snage predvođene SAD u Iraku kao odmazdu za američki napad dronom u kojem je ubijen general-major Revolucionarne garde Kasem Sulejmani.
Strategija i razvoj
Iran tvrdi da njegovi balistički projektili pružaju odvraćajuću i odmazdnu snagu protiv Sjedinjenih Država, Izraela i drugih potencijalnih regionalnih ciljeva.
Prema izveštaju Behnama Bena Taleblua iz 2023. godine, Iran nastavlja da razvija podzemna skladišta raketa sa transportnim i lansirnim sistemima, kao i centre za proizvodnju i skladištenje. Navodi se da je 2020. godine prvi put ispalio balističku raketu iz podzemnog postrojenja.
U izveštaju se ističe da su godine obrnutog inženjeringa i proizvodnje različitih klasa projektila naučile Iran kako da produži trup projektila i koristi lakše kompozitne materijale radi povećanja dometa.
U junu 2023. Iran je predstavio, kako su zvaničnici naveli, svoju prvu domaću hipersoničnu balističku raketu, prenela je zvanična novinska agencija IRNA. Hipersonične rakete mogu da lete najmanje pet puta brže od brzine zvuka složenom putanjom, što ih čini teškim za presretanje.
Udruženje za kontrolu naoružanja navodi da je iranski raketni program uglavnom zasnovan na severnokorejskim i ruskim dizajnima i da je imao koristi od kineske pomoći.
Iran takođe poseduje krstareće rakete poput ruske H-55, oružja koje se lansira iz vazduha sa dometom do 3.000 km, iako su iranske vazduhoplovne snage relativno slabe i zastarele.
