Kralj Alfonso XIII nikada nije bio u Banjaluci, ali je svojim gestom zadužio generacije građana grada sa Vrbasa.
Kralj Alfonso XIII
Alfonso XIII, po kome jedna od najlepših ulica u centru grada nosi ime, rođen je 17. maja 1886. godine u Madridu.
Vreme u kome je Alfonso vladao bilo je veoma teško za Španiju. Vođene su mukotrpne borbe u Maroku. Nakon regrutacije rezervista, izbile su masovne demonstracije. Ova pobuna je ugušena u krvi, nakon što je ubijen vođa Fransisko Ferer. Rat sa Marokom okončan je povoljno zahvaljujući pomoći Francuske.
Za vreme Prvog svetskog rata Španija je bila neutralna zemlja, iako je gajila određene naklonosti prema silama Antante. Upravo u tom periodu Alfonso XIII će pokazati svoje iskreno prijateljstvo prema srpskom narodu, učinivši gest koji će ga svrstati među najveće prijatelje Srba.
Veleizdajnički proces
Kako bi se osvetile Srbima za Sarajevski atentat, austrougarske vlasti sprovode takozvani „Veleizdajnički proces“.
Banjalučki „veleizdajnički proces“, u kome se na optuženičkoj klupi našlo 156 Srba, počeo je u novembru 1915. godine, a završio se pravosnažnom presudom Vrhovnog suda u februaru 1917. godine. Na smrt je osuđeno 16 optuženika, 83 su dobila zatvorske kazne u rasponu od dve do 20 godina tamnice (ukupno 768 godina robije), dok su ostali oslobođeni. Petorica optuženika umrla su tokom sudskog procesa. Spomen-krst posvećen petorici preminulih „veleizdajnika“ na groblju Sveti Pantelija u Banjaluci postoji i danas. Na njemu piše: „Javite Srbiji da je volim“.
Ni posle 108 godina od „veleizdajničkog procesa“ istoričari nisu u potpunosti saglasni o značaju tog događaja, ali većina smatra da je reč o procesu čiji je osnovni cilj bio obezglavljivanje srpskog nacionalnog pokreta u tadašnjoj Bosni i Hercegovini i gušenje slobodarske ideje. Ti procesi bili su jedna od „specijalnosti“ austrougarskih vlasti, a širom BiH održano ih je čak 17.
Kada je izrečena prvostepena presuda 22. aprila 1916. godine, i to samo dan uoči Vaskrsa, za Banjaluku je čula cela Evropa.
Uloga kralja Alfonsa XIII
Jugoslovenski odbor i srpska vlada preko svojih diplomata uložili su sve napore da osuđenike spasu smrtne kazne. A onda je na scenu stupio španski kralj Alfonso XIII. On je bio u rodbinskim vezama sa Habzburzima, a car Franjo Josif je nekoliko godina ranije uvažio nekoliko njegovih molbi za pomilovanje.
Međutim, car nije hteo ni da čuje za to. Čak je odbio i zahtev pape Benedikta XV. Dolaskom Karla V na presto 1916. godine, stvari počinju da se menjaju.
Činjenica da je Austrougarska ovim procesom pokazala da je na izmaku snaga, poslužila je mnogim državama da se uključe u sam tok procesa. Pored Vatikana, i Amerika, Britanija i Francuska pronašle su svoj interes u Banjalučkom procesu. Na kraju, zahvaljujući energičnom zalaganju srpskog diplomatskog kora, vest je stigla i u Španiju.
Pomilovanje
Saznavši za ove nemile događaje, kralj Alfonso XIII uputio je više pisama austrougarskom caru Karlu V, sa nadom da će presuda biti poništena. Kako je Karlo V bio veoma naklonjen španskom dvoru i samoj Španiji, kao velikoj katoličkoj državi, prihvatio je Alfonsov savet i smrtne kazne preinačio u doživotne. Zahvaljujući Alfonsovom zalaganju, 16 smrtnih kazni preinačeno je u doživotne robije, dok su mnogi osuđenici dočekali kraj rata i konačno oslobođenje 1918. godine.
Oproštaj
Dok je telo španskog kralja spuštano u grobnicu u Rimu, u Banjaluci i celoj Bosanskoj Krajini zvonila su zvona sabornih crkava kako bi odala poslednju poštu velikom monarhu i iskrenom srpskom prijatelju Alfonsu XIII od Španije.
Povodom stogodišnjice od pomilovanja viđenijih Srba u Veleizdajničkom procesu, Kraljevini Španiji uručen je Zlatni grb Banjaluke, a ovim priznanjem Grad se još jednom zahvalio za očuvanje života nepravedno osuđenih, za čiju sudbinu se posebno zauzeo kralj Alfonso XIII.
Jedna od najlepših banjalučkih ulica, koja nosi ime velikog srpskog prijatelja, dobila je i spomen-ploču na kojoj je ispisano nekoliko reči o humanom gestu španskog monarha.
