Sećam se jednoga čoveka koji se mnogo ugojio pa je morao da ide na medicinsku dijetu jer mu je zbog gojaznosti zdravlje počelo da popušta. Lekar mu je rekao da mora za početak da smrša bar dvadeset kilograma.
Objasnio mu je da se u početku dijete kilogrami brže gube, a da je najdublje slojeve sala najteže izgubiti i da zato na početku dijeta ide brzo, a prema kraju sve sporije.
Postavlja se pitanje, zašto?
Zato što su se te dubinske naslage sala formirale decenijama. Na početku dijete oslobađamo se najnovijih masnih naslaga koje se brzo tope jer su brzo i nastale, a na kraju se borimo da istopimo i one najdublje masne naslage koje su se dugo taložile.
Na početku dijete ide sve lako, a prema kraju sve teže. Potreban je ogroman napor volje i samoga tela, trpljenje gladi, slabosti, nesvestice da bi se čovek oslobodio viška kilograma štetnih po zdravlje.
Ovaj primer je veoma poučan za duhovni život
Telo se goji usled pogrešne ishrane, preteranog unosa kalorija, neaktivnosti. Višak kilograma deluje rđavo na čitav organizam, čovek postaje još pasivniji, manje se kreće, još više se goji i tako u krug. Isto se dešava i sa dušom.
I ona usled grešnoga života gomila salo greha i strasti koje počinju da je guše. Duša ogrehovljenoga čoveka sva je u grehovnom salu, duhovno nepokretna, pasivna, sklona depresiji i uniniju.
Lek za tu bolest su pokajanje, ispovest, post, molitva i uzdržanje
Tokom godina i decenija življenja u grehu, duša se „usvinji“ i usled toga duhovno oboli. Lek za tu bolest su pokajanje, ispovest, post, molitva, uzdržanje.
Oslobađanje duše od sala greha je pak mnogo teže od telesne dijete i mršavljenja i zahteva veći duhovni trud i duži vremenski period.
