Сећам се једнога човека који се много угојио па је морао да иде на медицинску дијету јер му је због гојазности здравље почело да попушта. Лекар му је рекао да мора за почетак да смрша бар двадесет килограма.
Објаснио му је да се у почетку дијете килограми брже губе, а да је најдубље слојеве сала најтеже изгубити и да зато на почетку дијета иде брзо, а према крају све спорије.
Поставља се питање, зашто?
Зато што су се те дубинске наслаге сала формирале деценијама. На почетку дијете ослобађамо се најновијих масних наслага које се брзо топе јер су брзо и настале, а на крају се боримо да истопимо и оне најдубље масне наслаге које су се дуго таложиле.
На почетку дијете иде све лако, а према крају све теже. Потребан је огроман напор воље и самога тела, трпљење глади, слабости, несвестице да би се човек ослободио вишка килограма штетних по здравље.
Овај пример је веома поучан за духовни живот
Тело се гоји услед погрешне исхране, претераног уноса калорија, неактивности. Вишак килограма делује рђаво на читав организам, човек постаје још пасивнији, мање се креће, још више се гоји и тако у круг. Исто се дешава и са душом.
И она услед грешнога живота гомила сало греха и страсти које почињу да је гуше. Душа огреховљенога човека сва је у греховном салу, духовно непокретна, пасивна, склона депресији и унинију.
Лек за ту болест су покајање, исповест, пост, молитва и уздржање
Током година и деценија живљења у греху, душа се „усвињи“ и услед тога духовно оболи. Лек за ту болест су покајање, исповест, пост, молитва, уздржање.
Ослобађање душе од сала греха је пак много теже од телесне дијете и мршављења и захтева већи духовни труд и дужи временски период.
