Загађење ваздуха у Србији највеће је током гријне сезоне, а главни разлог је сагоревање у индивидуалним ложиштима, посебно дрвета и угља.
Руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије Синиша Митровић изјавио је за РТС да је ваздух заиста пун такозваних „невидљивих убица“, али да је одговорност и на свима нама да смањимо загађење.
Подаци показују да у ваздуху има значајне количине штетних честица. Сајтови и апликације које мере ниво аерозагађења често указују да удишемо ваздух опасан по здравље.
Комбинација магле и смога
Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је за РТС да маглу можемо препознати када је хоризонтална видљивост мања од једног километра, док је код смога видљивост добра, али је приметно замућење.
„Постоји и комбинација када има и магле и загађујућих материја, па се ситуација тада тешко разликује“, објашњава Тодоровић.
Истиче да се загађујуће честице задржавају када нема ветра, јер тада нема преношења штетних материја, па остају близу извора.
Тодоровић напомиње да ће се наредних дана, до недеље, магла задржавати током целог дана у већини предела.
Синиша Митровић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, подсетио да је уведена нова методологија Агенције за заштиту животне средине, усклађена са европским индикаторима, где су критеријуми веома строги.
„О ваздуху мислимо тек од октобра до априла, али наши показатељи су да имамо милион индивидуалних ложишта, да је просечна старост ложног парка преко 17 година, као и да је свако седмо домаћинство у енергетском сиромаштвуу, односно ложи пластику, стару обућу, сирово дрво. То су фактори који показују где треба деловати“, истиче Митровић.
Нестали оџачари
Према његовим речима, морамо да се бавимо узроцима – депонијама које се пале широм Србије, лошим управљањем отпадом, коришћењем отпада у домаћинствима, али и чињеницом да је професија оџачара готово нестала, па локалне самоуправе морају да покрену иницијативе.
„Имамо највећу производњу шпорета у овом делу Европе, а уређаје мењамо у просеку на сваких 25 година. Ваздух јесте највећи убица“, наглашава Митровић.
Додаје да због велике загађености долази и до већег разбољевања радника, па држава годишње издваја око 400 милиона евра само за боловања.
„Изградњом електране на отпад у источној Србији решићемо се 60 одсто отпада у земљи. Свако мора да уради оно што је до њега“, поручује Митровић.
