Atomska energija se vraća, zahvaljujući nezajažljivim potrebama veštačke inteligencije, Trampovom favorizovanju i žaru mladih privrednika koji prikupljaju milijarde za izgradnju mini-reaktora. Prednosti su neograničene.
U Alo Atomiksovoj (Aalo Atomics) fabrici od 3.700 kvadratnih metara na južnoj strani Ostina u Teksasu, radnici pomeraju čelične ploče debljine 16 milimetara na mašine koje ih polako savijaju i oblikuju u cilindare široke 3,5 metra, koje zatim vare u posude visoke 7,5 metara. Ovo bi moglo biti jeftinije da se radi kod spoljnog izvođača. Ali suosnivač i izvršni direktor Aloa, Met Lozak (Matt Loszak), želi da ovaj posao obavlja interno. Svaka od tih posuda na kraju će sadržati srce nuklearnog fisijskog reaktora snage 10 megavata (MW). Pet ovih Alo-1 reaktorskih jedinica, koje rade zajedno, napajaće jednu električnu turbinu od 50 MW — dovoljno da pokrije potrebe jednog velikog centra za obradu podataka ili 45.000 domova, prenosi Forbes.
„Ovo nije reaktor na papiru. On se zaista gradi“, kaže Lozak, 35-godišnji kanadski inženjer, koji je sada na svom trećem startapu. U avgustu je Alo započeo radove na lokalitetu u okviru Nacionalne laboratorije za energiju u Ajdahu. Tamo planira da postigne „kritičnost“ do 4. jula 2026. godine. To je 250. rođendan Amerike i rok koji je predsednik Donald Tramp postavio za najmanje tri američka startapa da dokažu da njihovi napredni dizajni nuklearnih reaktora funkcionišu. Da bi se postigla kritičnost, Alo će napuniti jednu posudu standardnim sklopovima gorivnih šipki i potom pokrenuti samoodrživu lančanu reakciju nuklearne fisije.
Proizvodnja električne energije? To dolazi kasnije. Čak i nakon postizanja kritičnosti, Alo će morati da izgradi proizvodnju i lanac snabdevanja, kao i da potpiše ugovore sa data-centrima i dobije konačno odobrenje Nuklearne regulatorne komisije (NRC). „Postavićemo fabriku, smanjiti troškove i imati ovaj ‘sveti gral’ proizvod“, obećava Lozak. On traži prostor do 93.000 kvadrata za gigafabriku i nedavno je zaposlio Brajsona Džentajla (Bryson Gentile), koji je vodio proizvodnju Falkona 9 u Maskovom (Elon Musk) SpaceX-u. Trebalo bi da organizuje Alovu operaciju masovne proizvodnje. „Ono što je Ilon uradio [sa električnim automobilima i raketama] je kao trčanje milje ispod četiri minuta. Kada se to desi, svi kažu: ‘Čekaj, ovo je moguće’.” Nada se da će početi da proizvodi električnu energiju 2027.
Data centri guraju rast
Potražnja za strujom naglo raste, uglavnom zbog centara za obradu podataka koji gutaju energiju. Oni stoje iza procvata veštačke inteligencije. Lozak nije jedini nuklearni preduzetnik koji planira da jaše talas AI milijardi. Dvanaestak kompanija sa imenima kao što su Valar Atomics, Oklo, Kairos Power i X-energy trkaju se da usavrše, sertifikuju i instaliraju novu generaciju malih, prefabrikovanih reaktora. Oni bi mogli da napajaju pojedinačne data-centre ili da se priključe većim elektroenergetskim mrežama.
Do sada, u 2025. godini, venčur kapital, investitori na berzi, milijarderi, Ministarstvo energetike i drugi uložili su više od četiri milijarde dolara u ove i druge nove američke nuklearne poduhvate — u odnosu na oko 500 miliona iz 2020. godine, prema Pič Buku (PitchBook). Biće potrebne još desetine milijardi ako nuklearna energija želi povratak.
Dvogodišnji Alo prikupio je 136 miliona dolara (100 miliona u avgustu), a glavni investitor je Valor Equity Partners milijardera Antonija Grasijasa (Antonio Gracias). Valor je bio jedan od prvih institucionalnih investitora u Teslu. Grasijas, koji sedi u odboru SpaceX-a, rekao je za Forbes da će Alo biti pobednik zahvaljujući svojoj posvećenosti proizvodnji i vertikalnoj integraciji „slično Teslinom pristupu baterijama, električnim vozilima i robotici”.
Biznis šansa
Ovi startapi neće svi uspeti. Ali izgleda da su se zvezde poređale za povratak nuklearne energije. Potražnja postoji — Sem Altman (Sam Altman) iz OpenAI-a rekao je da će mu za osam godina biti potrebno neverovatnih 250 gigavata energije. (To je koliko troši Brazil.) Realniji analitičari predviđaju da će do 2030. centrima za obradu podataka biti potrebno duplo više od sadašnjih 40 GW.
Po trenutnoj prosečnoj industrijskoj ceni električne energije od devet centi po kilovat-satu, 40 GW bi koštalo 32 milijarde dolara godišnje. Ali cene će rasti ako potražnja raste brže od kapaciteta. Analitičari očekuju da će gasne turbine pokriti možda 60% potreba. One su, međutim, rasprodate četiri godine unapred. Ugalj ostaje nepopularan (bez obzira na to koliko ga puta Tramp naziva „lepim i čistim”). Vetar i solar, osim što su na Trampovoj meti, ne obezbeđuju 24/7 pouzdanost koju data-centri zahtevaju.
To je veliki prostor koji nuklearni startapi mogu da popune.
„Ima dovoljno prostora da svi dobro rade, jer svetu treba toliko energije — i više“, kaže iranski milijarder Kamal (Kam) Gafarijan (Kamal (Kam) Ghaffarian). On je vazduhoplovni preduzetnik i osnivač kompanije X-energy iz Rokvila u Merilendu, koja razvija gasom hlađeni nuklearni reaktor.
Poreske olakšice za nuklearnu energiju
Razume se, mnogi se i dalje protive nuklearnim reaktorima, naročito u svojoj neposrednoj blizini. Ali podrška je sada široka — i dolazi odozgo.
Otkako se u januaru vratio u Ovalnu kancelariju, Tramp je otkazao ogromne projekte morskih vetroparkova. Stopirao je solarni megaprojekat i potpisao budžetski zakon koji ukida poreske olakšice za vetro i solarne projekte koji započnu gradnju posle sledećeg 4. jula. Ali isti zakon je sačuvao i proširio podsticaje za nuklearnu energiju. Poreske olakšice za nove dizajne sada iznose i do 40% investicije.
Trampova administracija takođe reformiše čuveno sporu i opreznu Nuklearnu regulatornu komisiju (NRC). To bi trebalo da ubrza odobravanje novih dizajna. A planira i da olakša izdavanje dozvola, delimično tako što će podsticati startape da postavljaju reaktore na vojnim bazama ili na lokacijama poput laboratorije u Ajdahu, koja ima nuklearne aktivnosti još od Menhetn projekta u Drugom svetskom ratu.
Dok suosnivač Majkrosofta Bil Gejts već dve decenije slavi nuklearnu energiju kao odgovor na globalno zagrevanje, sada se pridružuju i drugi glasovi.
„Da smo danas izmislili nuklearnu fisiju, smatrali bismo je srebrnim metkom koji rešava klimatske promene“, kaže Dru Vandzilak. On je partner u VC fondu Alumni Ventures, koji je investirao u X-energy, Alo i Valar. „Toliko je moćna.”
„Svetlost” za siromašne zemlje
U Alou, Lozak i njegov suosnivač, tehnički direktor Jasir Arafat (Yasir Arafat), 39, imaju i lične razloge za nuklearni preporod. Lozakova dečja astma se povukla nakon što je njegova rodna provincija Ontario zamenila obližnje termoelektrane na ugalj — nuklearnim. Arafat je domaće zadatke iz matematike radio uz sveću u Bangladešu, pre nego što je došao u SAD kao student i stekao master iz nuklearnog inženjerstva na Državnom univerzitetu Severne Karoline. Njegova karijera obuhvata širok spektar: radio je na Vestinghausovom velikom AP1000, reaktoru snage 1.100 MW. Potom je 2019. prešao u laboratoriju u Ajdahu da vodi dizajn mikro-reaktora.
Suosnivači se nadaju da će jednog dana prodavati svoje male, masovno proizvedene reaktore ne samo AI kompanijama, već i siromašnim državama koje gladuju za energijom. „Alo“ znači „svetlost“ na bengalskom.
