Malo koja priča u svetu tehnologije ima dramatičan obrt, ali istovremeno i miran, gotovo stoički epilog kao ona koja prati Ronalda Vejna, trećeg i danas najmanje poznatog osnivača kompanije Apple.
Vejn je, kako ističu brojni američki portali, čovek koji je zbog 800 dolara izgubio priliku da danas ima više od 300 milijardi. Iako zvuči kao senzacionalizam, u osnovi priče leži hladna matematika, ali i duboko ljudski strah od rizika.
Početak saradnje sa Džobsom i Voznijakom
Ronald Vejn je bio inženjer sa dugogodišnjim iskustvom, čovek čije su pedesete godine već kucale na vrata kada je, početkom sedamdesetih, upoznao dvojicu mladih kolega u kompaniji „Atari“. Stiv Džobs i Stiv Voznijak bili su talentovani, britkog uma i neobuzdane kreativnosti, ali bez ikakvog životnog iskustva u poslovanju.
Kada su počeli da razmatraju osnivanje sopstvene kompanije, trebalo im je nešto što nisu imali – odrasla, mirna ruka koja ume da postavi strukturu. Bio je to Vejn.
Osnivanje kompanije „Apple“ i prvi poslovni koraci
Kada su 1976. godine oformili „Apple Computer Company“, Vejn je bio taj koji je sastavio osnivački ugovor, napisao prve dokumente, učestvovao u definisanju poslovnog plana i dizajnirao prvi logo kompanije – onu složenu crtež-predstavu Ajzaka Njutna ispod jabuke, daleko od današnjeg minimalističkog znaka koji je prepoznatljiv svima u svetu.
Za svoj rad i ulogu dobio je 10 odsto udela u novoj kompaniji, što je delovalo kao razumna nagrada za poduhvat čija budućnost nije bila nimalo izvesna.
Odlazak posle dvanaest dana
Ipak, već nakon dvanaest dana, Vejn je odlučio da se povuče. Razlozi nisu bili ni sukobi, ni sumnja u inteligenciju mladih partnera. Ono što ga je uplašilo bili su rizici. Džobs je tek bio podigao kredit za kupovinu delova, a zakonsko uređenje akumulativne odgovornosti značilo je da bi svaki dug Apple-a mogao pasti direktno na Vejnova pleća.
Za razliku od svojih mlađih partnera, on je imao imovinu, kuću i uredan život koji je mogao da izgubi ako projekat propadne. U atmosferi nesigurnosti koja prati sve rane startape, osetio je da to nije borba u koju sme da uđe.
Cena istorijske greške
Odluka je bila brza i, iz današnje perspektive, katastrofalno skupa: prodao je svoj udeo za 800 dolara, sumu koja bi u današnjem novcu vredela svega nekoliko hiljada. Nekoliko meseci kasnije prihvatio je još 1.500 dolara kako bi se i formalno odrekao svih budućih potraživanja od kompanije.
Danas bi tih 10 procenata, prema procenama američkih finansijskih analitičara, vredelo između 300 i 345 milijardi dolara, zavisno od kretanja tržišne kapitalizacije Apple-a.
Zašto Vejn nikada nije žalio?
Ipak, ono što mnoge iznova iznenađuje jeste činjenica da Vejn nikada nije izražavao žaljenje. Naprotiv. U intervjuima koje je davao godinama kasnije, govorio je da veruje da bi ga burni razvoj kompanije, nemilosrdan tempo i eksplozivne ličnosti Džobsa i Voznijaka verovatno slomili.
„Živeo bih u senci genija i držao bih tigra za rep“, rekao je jednom prilikom, nastojeći da objasni da za njega bogatstvo nikada nije bilo vredno ličnog nemira. Više je voleo stabilnost i sopstveni put od koji ga neće odvesti u haos koji prati velike tehnološke revolucije.
Život posle Apple-a
Nakon odlaska iz Apple-a, Vejn je nastavio da radi kao inženjer u više kompanija, a bavio se i sopstvenim izumima. Živeo je skromno, mirno i povučeno, najpre u Nevadi, potom u Kaliforniji, gde provodi i poslednje godine života. Tek povremeno bi ga mediji potražili, mahom onda kada se tržišna vrednost Apple-a dramatično poveća, pa njegova odluka ponovo postane tema za naslove.
Pouke priče koja je postala legenda
Stručnjaci danas priču o Vejnu koriste kao primer kompleksnosti preduzetništva: nije svaki osnivač rođen da postane milijarder, niti je svaki rizik racionalan za svakoga. Ono što je za Džobsa i Voznijaka bilo prirodna avantura, za čoveka u pedesetim godinama bilo je nepotrebno kockanje sa životom koji je već bio uređen.
Dok mnogi njegovu odluku vide kao simbol „najvećeg propuštenog dobitka u istoriji“, Vejn je posmatra kao jedini razumni izbor u tom trenutku.
Danas, dok Apple vredi više nego što su najsmelije prognoze ikada nagoveštavale, život Ronalda Vejna deluje kao paradoks: čovek koji je mogao da bude među najbogatijim ljudima na planeti živi mirno, tiho i bez senzacija. Dok svet gleda u brojke, on gleda u svoj mir. A možda je baš to – bogatstvo koje nikada nije izgubio.
