EU članice – Francuska, Belgija i Španija su od početka sukoba u Ukrajini 2022. godine potrošile više novca na ruski tečni prirodni gas (LNG) nego na pomoć Ukrajini, saopštila je u ekološka organizacija Grinpis Belgija, prenosi Enerdži Terminal.
Izveštaj pokazuje da su ove tri zemlje, zajedno sa Holandijom, činile 95% uvoza LNG-a u Evropsku uniju i da su platile 34,3 milijarde evra za ruski LNG između 2022. i sredine 2025. godine, u poređenju sa 21,2 milijarde evra bilateralne podrške Kijevu.
Francuska je bila najveći kupac sa 12,75 milijardi evra, zatim Španija sa 9,5 milijardi evra i Belgija sa 6,21 milijardu evra. Belgija je Ukrajini pružila 3,2 milijarde evra pomoći, Španija 1,47 milijardi, a Francuska 7,56 milijardi evra. Holandija je bila jedina zemlja koja je potrošila više na pomoć Ukrajini (8,99 milijardi evra) nego na ruski LNG (5,84 milijarde evra).
Prema izveštaju, belgijska luka Zebriže postala je najveća tačka ulaska ruskog LNG-a u EU, kroz koju prolazi oko četvrtina ukupnog obima.
Uvoz preko tog terminala dostigao je 3,3 milijarde kubnih metara u prvoj polovini 2025. godine, što ga stavlja na put da obori prethodne rekorde uprkos zabrani EU na reeksport.
Izveštaj takođe ističe sve veću zavisnost EU od LNG-a iz SAD, navodeći da su evropski kupci potpisali niz dugoročnih ugovora od 2022. godine. Grinpis je upozorio da bi se tako mogla zameniti jedna zavisnost drugom, pozivajući umesto toga na brzu tranziciju ka obnovljivim izvorima energije.
Evropska komisija predložila je da se uvoz ruskih fosilnih goriva okonča do 2027. godine, dok novi paket sankcija ima za cilj zabranu uvoza ruskog LNG-a do 2026. godine.
