Naučnici mere rastojanje do Meseca snimajući odbijanje lasera od ogledala koja su tamo postavile svemirske sonde i astronauti. Merenjem vremena potrebnog svetlosti da putuje do Meseca i nazad, naučnici mogu veoma precizno da izmere rastojanje do Meseca i kako se to rastojanje menja. Rastojanje do Meseca se zapravo menja tokom jednog meseca dok se kreće oko Zemlje. Mesec je tipično udaljen 385.000 kilometara od Zemlje, ali njegova orbita nije savršen krug i menja se za oko 20.000 kilometara dok kruži oko Zemlje. Zbog ove promene, neki puni meseci su malo veći od drugih i nazivaju se supermeseci.
„Kretanje Zemlje i Meseca ima mnogo zanimljivih posledica, a proučavanje kako se kreću tokom vremena može pomoći istraživačima da bolje razumeju kako se svaki promenio tokom četiri i po milijardi godina od formiranja Zemlje i Meseca. Pa, zašto se Mesec udaljava? Sve je to zbog plime i oseke. Plime i oseke nastaju zbog razlike u gravitaciji preko objekta. Sila gravitacije koju Mesec vrši je oko četiri odsto jača na strani Zemlje koja je okrenuta ka Mesecu, u poređenju sa suprotnom stranom Zemlje okrenutom od Meseca, jer gravitacija slabi sa udaljenošću. Ova plimska sila uzrokuje da se okeani pljuskaju u dva izbočenja koja su usmerena ka Mesecu i od njega. To rade zato što gravitaciona sila koju Mesec vuče na Zemlju nije samo prosečna sila koja je svuda iste jačine“, rekao je Stiven Dekirbi, istraživač u oblasti fizike i astronomije na Miničen državnom univerzitetu. Mesečeva gravitacija je najjača na bližoj strani Zemlje, stvarajući izbočenje vode usmereno ka Mesecu. Slabija je na suprotnoj strani Zemlje, što ostavlja još jedno izbočenje vode koje zaostaje za ostatkom Zemlje. Tako, prema njegovim rečima, kako se Zemlja rotira, ova izbočenja se kreću i stalno su usmerena ka Mesecu zbog njegove gravitacione sile.
„U Njujorku ili Los Anđelesu, nivo vode može se promeniti za oko 1,5 metra zbog ovih plimskih izbočenja. Ova tečna ispupčenja nisu baš poravnata sa Mesecom – ona ga malo „vode” jer se Zemlja rotira i vuče ih napred. Ova ispupčenja takođe vrše gravitaciono povlačenje na Mesec. Ispupčenje bliže Mesecu ne samo da vuče Mesec ka centru Zemlje, već i malo ispred njegove orbite – poput potiska koji sportski automobil dobija dok se kreće oko krivine. Ovo povlačenje napred od bližeg plimnog ispupčenja uzrokuje da Mesec ubrzava, što dovodi do povećanja veličine njegove orbite. Zamislite bejzbol igrača koji udara houm ran. Ako igrač brže udari loptu na lokaciji, ona će se vinuti više u nebo“, rekao je.
Dakle, suština je da gravitacija bližeg plimskog ispupčenja na Zemlji vuče Mesec napred, što povećava veličinu Mesečeve orbite. To znači da se Mesec malo udaljava od Zemlje. Ovaj efekat je veoma postepen i može se primetiti samo u proseku tokom godina. Mesec dobija zamah kako mu se orbita povećava. Pošto Zemlja obavlja posao povećanja Mesečevog zamaha, Zemljina rotacija se zauzvrat usporava, jer njen zamah ide ka Mesecu. Drugim rečima, kako se Mesečev orbitalni zamah povećava, Zemljin rotacioni zamah se smanjuje zauzvrat. Ova razmena čini da dan postaje malo duži.
„Ne brinite, ovi efekti su tako mali, svega 1,5 inča godišnje u poređenju sa rastojanjem od 384.000 kilometara je samo 0,00000001 odsto godišnje. Nastavićemo da imamo pomračenja, plimu i dane koji traju 24 sata milionima godina. Mesec je verovatno nastao pre oko 4,5 milijardi godina, kada je mladu Zemlju udarila protoplaneta veličine Marsa, što je dovelo do izbacivanja velike količine materijala u svemir. Na kraju, taj materijal je formirao Mesec, a on je u početku bio mnogo bliži Zemlji. Tada , videli biste Mesec mnogo veći na nebu“, objasnio je naučnik.
Šta će se desiti u budućnosti? Dakle, hoće li Mesec na kraju pobeći od Zemljine gravitacione sile dok se udaljava?
Ako premotamo desetine milijardi godina unapred u budućnost, Zemljina rotacija bi na kraju mogla da se uspori dok se plimski ne zaključa sa Mesecom. To znači da bi Zemlji trebalo isto toliko vremena da se okreće koliko i Mesecu da kruži oko nje. U ovom trenutku, Mesec bi prestao da se udaljava, i videli biste Mesec samo sa jedne strane Zemlje, piše Science Alert, navodeći da su ovi događaji toliko daleko u budućnosti da ne morate da brinete o njima.
