Ministar unutrašnjih poslova Diosdado Kabelo poručio je da je Venecuela spremna za dug sukob sa SAD. Do ovog saopštenja dolazi u svetlu nedavne odluke vlasti u Karakasu da uvede dvadesetčetvoročasovno borbeno dežurstvo oružanih snaga i narodnih milicija u 284 zone odgovornosti.
Kabelo, inače oficir venecuelanske armije sa činom kapetana, takođe je poručio da je čitavo društvo spremno da pruži otpor mogućoj invaziji, a da je čak i deo opozicije pružio javnu podršku naporima usmerenim na ”zaštitu otadžbine”.
Šta ovo znači za SAD?
Poruka o spremnosti na dug sukob ne pojavljuje se prvi put u nastupima venecuelanskih zvaničnika – slične navode mogli smo čuti i tokom prethodnih kriza, neretko u formi obećanja ”novog Vijetnama” za američke vojnike.
Ipak, ovde se radi koliko o taktičkom planu konkretnih dejstava, toliko i o strateškom mehanizmu odvraćanja — eventualna vojna agresija na Venecuelu predstavlja se kao kontinuirani izdatak za SAD koji će za posledicu imati praktičnu blokadu dela kapaciteta američke vojske koje, stoga, neće biti moguće primeniti na drugim kriznim tačkama u svetu.
Vlasti u Karakasu svesni su globalnih ambicija Vašingtona, a pre svega planova za preusmeravanje fokusa na suprotstavljanje Kini i dalju militarizaciju azijsko-tihookeanskog regiona — s tim na umu, obećanje dugog, gerilskog rata predstavlja poruku da Venecuela neće biti brza pobeda na putu do strateški značajnijih ciljeva.
No, kako bi ova strategija bila uspešna, neophodno je osigurati da udar na državu neće doći iznutra — upravo zato iz Karakasa čujemo poruke o spremnosti čitavog društva da učestvuje u odbrani, uključujući tu i opozicione snage koje za Vašington predstavljaju oproban mehanizam unutrašnje destabilizacije politički nepodobnih država.
Za Kompasinfo Radomir Jerinić, politikolog
