U vremenu gde dominira kratka forma sadržaja, često bez suštine, došlo je do preopterećenosti informacijama skoro kod svakog čoveka koji ima pametni telefon, a naučnici ovaj fenomen nazivaju medijskim zamorom.
Sve više nas obavija mijazma recikliranog digitalnog mulja koji se kovitla oko nas. To je dobra vest – donekle. Loša vest je što mnogi ne vide izlaz. Ne možemo „misliti van okvira“, jer je okvir postao mi.
Medijski zamor i izbegavanje vesti
Medijski zamor prethodi internetu i rezultat je psihološke iscrpljenosti od nemilosrdnih tokova vesti, objava i obaveštenja. Internet je, međutim, pojačao ovaj fenomen, ubrzavajući obrasce koje je pre više decenija uočio jedan umorni kolega: „U vestima više nema ničeg novog.“
Zamor neizbežno dovodi do izbegavanja. Studija Rojtersovog instituta pokazala je da je 2023. godine 39% ljudi širom sveta u velikoj meri izbegavalo vesti, u poređenju sa 29% iz 2017. U Velikoj Britaniji, dvoje od petoro ljudi kaže da se oseća „izmoreno“ od vesti.
Pada i učešće u vestima. Između 2015. i 2022. globalne ankete pokazuju pad od 20–30% u aktivnostima kao što su deljenje, komentarisanje i raspravljanje o vestima. Komentari, nekada neuredni ali živi, u mnogim slučajevima su se uručili u besmislena prepucavanja, lišena ozbiljnosti i uvida. Delimično je to posledica drugog faktora, kao što pokazuje naredno poglavlje.
Trolovi na internetu
Trolovi dolaze u raznim oblicima: nesigurni, oni koji traže samopotvrdu, ideolozi i plaćenici. Neki su jednostavno plaćeni da degradiraju razgovor – da uprljaju izvor, skrenu tok rasprave i doliju „ulje na vatru“ u komentarima. U celini, oni su nalik na nemilosrdne parazite koji traže jednog domaćina za drugim.
Nedavno sam, posle nedelja oklevanja, konačno objavio članak u kom sam osporio lažnu jednakost između Palestine i Kašmira i upitao zašto Izrael paniči oko iranskih „nuklearnih duhova“, dok ignoriše 170–180 stvarnih pakistanskih bojevih glava.
Komentari su vrlo brzo postali bojno polje. Pakistanski komentator je ispalio polupismenu bujicu optužbi o „ratnim zločinima“ Indije u Kašmiru. Obrisao sam prva dva komentara. Zatim se pojavio pro-cionistički trol sa gomilom besmislenih optužbi. Čudno, nijedan nije napao onog drugog, iako su njihove religiozne i geopolitičke ideologije inače nepomirljive.
To je modus operandi trolova: isterati promišljene, oduzeti kiseonik i oglupiti javni prostor. Oni ne samo što ubijaju razgovor, već i smanjuju raspon pažnje i oplođuju tlo za sve brži i otrovniji rast lažnih vesti.
Od lažnih do još lažnijih vesti
Sa skraćenim rasponom pažnje, mlađe generacije, naročito „Zumeri“, napuštaju tradicionalne medije i okreću se kratkoj formi sadržaja na TikTok-u, YouTube-u i Instagram-u. Ali lek nosi sopstveni otrov.
Primer: nedavno sam na YouTube-u pretraživao „Burkina Faso, avion“ da bih stekao utisak o brzini infrastrukturnog razvoja ove zemlje. Najbolji rezultati?
„Traore šokira svet – predstavio prvi afrički ’MADE IN BURKINA’ avion“ ili „Vesti iz avijacije: Burkina Faso gradi i pokreće sopstveni avion!“
Ovi i slični snimci nose očigledne znake lažnog „izveštavanja“ – i scenario i glasovi su generisani veštačkom inteligencijom, a sve slike su arhivske, bez ijednog stvarnog kadra „domaćeg aviona“. Čak i to bi trebalo da upozori prosečnog gledaoca koji, međutim, retko proverava druge izvore.
Ko to ipak uradi, shvatiće da je cela priča izmišljena – Burkina Faso nije počela da proizvodi avione i razvija do kraja tu čuvenu ideju panafrikanizma. Najbliža vest te vrste bila je prošle godine kada je zemlja obnovila svoju nacionalnu avio-kompaniju i nabavila jedan novi avion, čime je njena flota porasla na četiri.
Ipak, ovi i slični snimci o „domaćem avionu“ iz Burkine Faso zajedno su sakupili stotine hiljada pregleda, hiljade lajkova i stotine obožavajućih, nekritičkih komentara.
Jesmo li toliko naivni?
Da li su ljudi toliko marinirani u dezinformacijama da više ne mogu da funkcionišu bez skakanja iz kotla lažnih vesti u tiganj još lažnijih? Da li je ovo oblik mentalne krize koja zahteva stalnu dozu digitalnog otpada radi lažnog osećaja udobnosti?
Čak i životinje koje jedu izmet – svinje, slonovi, divlje svinje – to čine radi hranljive koristi u uslovima oskudice. Nasuprot tome, ljudi izgleda rado konzumiraju intelektualni otpad bez ikakve koristi.
Ne samo što Burkina Faso nije izgradila avion koji je „šokirao Boeing, Airbus i svet“, već su samo dve zemlje ikada razvile potpuno nezavisan vazduhoplovni ekosistem: Sjedinjene Države i Sovjetski Savez (a u novije vreme Rusija). Čak i najnapredniji kineski lovci i dalje koriste modifikovane ruske motore, iako se brzo napreduje u razvoju domaćih alternativa.
Uzroci lakovernosti
Mozak nalazi sigurnost u ponavljanju, jer poznati obrasci zahtevaju manje mentalnog napora i ne nose neizvesnost. To smanjuje budnost, a svako ponavljanje jača neuronske puteve, pružajući mali, pouzdan dopaminski podsticaj. Udobnost uvek pobeđuje novinu.
Platforme to eksploatišu algoritmima koji nude poznat materijal, zaključavajući korisnike u „komfornu petlju ponavljanja“ u kojoj predvidljivost nadjačava proveru stvarnosti. To može dovesti do zombi-skrolovanja gde se neprestano prolazi kroz iste ili slične sadržaje bez traženja novog. Doomscrolling, barem, traži nove katastrofe, kao što je i analitičar rizika zavisan od procene pretnji.
Možda su zaista radoznali već napustili YouTube i slične platforme kao ozbiljne izvore vesti. Oni se povlače ka pouzdanim, relevantnim medijima – koji su sada često zatrpani algoritamskim muljem – ostavljajući novajlije da lutaju okeanom klikbejta. Ako je tako, digitalni jaz će se još više produbiti. A to je loša vest za nove generacije.
Pobuna ili zasićenje?
Svetska potrošnja medija rasla je decenijama, ali analitičari predviđaju prvi pad u 2025. Možda konačno dosežemo tačku zasićenja. Možda neki tiho ustaju u pobunu, izmorivši se kognitivnim preopterećenjem.
Preterana izloženost nas tera da letimično gledamo umesto da mislimo, da jurimo senzacionalizam umesto suštine. A trenutno, medijsko đubre pobeđuje u ratu za pažnju.
Zavisni od plavog sjaja ekrana? Isključite ga. Prošetajte u mraku. Ostavite mozak da se detoksikuje od besomučnog „skrolovanja“ – jer u otupljenom svetu, najveći čin pobune je misliti svojom glavom.
