Profesor dr Lukas Rasulić, jedan od najeminentnijih srpskih neurohirurga, biće prvi Srbin koji će dobiti prestižnu Lomonosovljevu zlatnu medalju Ruske akademije nauka, kao priznanje za izuzetan doprinos svetskoj medicini i nauci. Kako kaže, nagrada prevazilazi pojedinačni uspeh i predstavlja krunu zajedničkog rada i saradnje.
– Egzaltiran sam i ponosan. Ovo priznanje nije samo moje. Pripada mojoj porodici, mojim mentorima, mom timu, Klinici, Medicinskom fakultetu i, pre svega, Srbiji. Naravno, pripada i svakom mom pacijentu – izjavio je profesor Rasulić za Sputnjik.
Nagradu mu uručuje najviša naučna institucija Ruske Federacije za, kako se navodi, „izuzetan doprinos razvoju svetske neurohirurgije i izgradnji mostova znanja između naroda“.
Od Srbije do sveta – misija bez granica
Profesor Rasulić je načelnik Odeljenja za hirurgiju perifernog nervnog sistema na Klinici za neurohirurgiju UKC Srbije, a akademsku i hiruršku karijeru gradi i van granica naše zemlje – kao gostujući profesor na Harvardu, Stanfordu i Univerzitetu u Tenesiju, i aktivan član Evropske i Američke asocijacije neurohirurga.
Sa kolegama iz Rusije sarađuje gotovo dve decenije, a njegov doprinos unapređenju hirurgije kičmenog stuba i perifernog nervnog sistema visoko je cenjen u institucijama poput Instituta „Burdenko“, vodeće neurohirurške ustanove u Rusiji i jedne od najpriznatijih u svetu.
– Ono što znam i što delim sa kolegama iz celog sveta, delim i sa kolegama u Rusiji. I od njih sam mnogo naučio. Naš odnos se zasniva na poverenju, profesionalizmu i zajedničkoj želji da doprinesemo dobrobiti pacijenata – naglašava Rasulić.
Niš kao simbol naučnog jedinstva
Jedan od značajnih momenata u saradnji srpskih i ruskih neurohirurga odigrao se u Nišu 2018. godine, na sastanku posvećenom unapređenju znanja u oblasti hirurgije kičmenog stuba. Događaj, na kom su istovremeno govorili vodeći ruski i američki spinalni hirurzi, ocenjen je kao jedan od tri najbolja naučna skupa te godine u svetu.
– Pokazali smo da u svetu nauke i humanizma ne postoje granice. Mi smo pre svega lekari i humanisti. U vremenima kada se pokušavalo sa minimiziranjem uloge ruske nauke, mi smo zauzeli jasan stav: naš posao je u službi čoveka – podseća Rasulić.
Nominaciju za Lomonosovljevu medalju podnele su upravo kolege iz bolnice „Burdenko“, što ovom priznanju daje još veću težinu. Medalja se dodeljuje pod strogo definisanim kriterijumima, ističući naučni, ali i etički doprinos u međunarodnoj saradnji i razvoju medicine.
Srpski rasadnik neurohirurga
Veliki je spektar patoloških promena, odnosno oboljenja i povreda perifernog nervnog sistema koji se tretiraju hirurški, time se bavi Odeljenje koje naš sagovornik vodi. Ne samo da pomažu pacijentima, dr Rasulić zapravo upravlja rasadnikom najboljih neurohiruga, ne samo srpskih.
„Jedini smo centar koji je akreditovan na evropskom i svetskom nivou, kao nosilac izvrsnosti u lečenju pacijenata i edukaciji mladih kolega iz ove oblasti, van Evropske unije. Nosimo brojne evropske projekte i zvanično smo definisani kao centar izvrsnosti ispred Erazmusa, jednog od najvećih programa EU koji finansira projekte saradnje u oblasti obrazovanja, obuke, tu je i program Horizont Evropa za istraživanje i inovacije. Evropska komisija dodeljuje ih na osnovu strogih kriterijuma“.
Profesor objašnjava da su u ove projekte uključeni pre svega pacijenti, koji dobijaju najbolju moguću uslugu, a u edukaciju, kako doktori iz Srbije i regiona, tako i kolege iz celog sveta. Čak 15 lekara iz Srbije, izradilo je u njima svoj doktorat. On im je bio mentor.
„Od 2018. godine, oko pedeset kolega iz celog sveta prošlo je kroz našu edukaciju, za sada petoro iz Rusije. Bili su na usavršavanju u oblasti neurohirurgije od mesec do godinu dana. Programi podrazumevaju teorijsko i praktično usavršavanje. Licencirani smo i izdajemo sertifikate, kako bi mogli samostalno da rade u svojim matičnim centrima. Pomenute kolege iz Rusije sad su se već uveliko u ovoj oblasti pokazale i dokazale“.
Dekret predsednika Putina
Neurohirurgija ne može da funkcioniše bez pomoći države, u svetu nema privatne neurohirurgije. Koliko je njen stalni razvoj značajan za svaku državu, dokaz je i dokument koji je u Srbiju stigao, a potpisao ga je lično predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin:
„Taj dekret se odnosi na podršku Ruske Federacije u realizaciji događaja u Nišu 2018. godine. To je stiglo u rusku ambasadu i ona je bila na raspolaganju nama u organizacionom smislu. Srbija je bila i domaćini, prvi put u istoriji, Evropskog kongresa neurohirurga 2022. Tad je bilo problematično da ruske kolege putuju, obavljaju transakcije, izašli smo u susret maksimalno. A sledeće godine, na vek srpske neurohirurgije, potpisani i Sporazumi o budućoj saradnji između Instituta Burdenko i naših referentnih ustanova u KC i Institutu za onkologiju, Univerzitetske dečije klinike“.
Profesor iza koga je više od četiri hiljade operacija dodaje da i Srbija pomaže svoju neurohirurgiju, da je ona trenutno na zadovoljavajućem nivou, jer je nova tehnologija u svetu, na neverovatnom:
„Moglo bi da bude bolje, još savremenije, ali nemoguće je pratiti trendove koji se menjaju, ne samo na mesečnom nivou, na dnevnom. Predviđanja kažu da će veštačka inteligencija do kraja ove godine potisnuti razne stvari koje su do sada bile vrlo aktuelne, a da će se do 2035. uloga čoveka uopšte, ne samo u medicini, biti vrlo upitna. Ko sad ne uđe u učenje i komunikaciju s njom, taj će izgubiti posao ili njegovog posla uopšte neće biti“.
