Jing Zang je za Si-Si TV uradila brojne priloge iz naše države, a najnoviji serijal „Na Kosovu” izazvao je veliku pažnju u Kini.
Kolege u Kini za Jing Žang kažu da je „mala i hrabra”. Srbiju je obišla uzduž i popreko stvarajući neverovatne priče koje su izazvale ogromno interesovanje u Kini. Nije se libila da ode na Kosovo i Metohiju i prikaže stvarnu situaciju u južnoj srpskoj pokrajini.
Glavna spona između Srbije i Kine
Neočekivano, postala je glavna spona između dva prijateljska naroda, kineskog i srpskog. Ona je izveštač Centralne kineske televizije (Si-Si TV) iz Srbije i zemalja u okruženju punih osam godina. Njen najnoviji projekat, četvorodelni dokumentarni serijal „Na Kosovu” (Into Kosovo), privukao je veliku pažnju gledalaca u Kini.
„Publici sam želela da prikažem stvaran život Srba na Kosovu i Metohiji 25 godina nakon bombardovanja. Mislim da sam to i postigla”, rekla je Jing Žang za „Politiku”.
Događaje na KiM aktivno prati sedam godina. „Za to vreme emitovali smo više od 1.000 minuta izveštaja o ratu na Kosovu, NATO bombardovanju. Dobili smo pozitivne reakcije iz Kine. Svake godine je ovo jedna od najvažnijih tema u kineskoj javnosti”, kaže sagovornica Politike.
Za KiM je počela da se interesuje tokom bombardovanja
Za Kosovo i Metohiju počela je da se interesuje 1999. godine, kada je NATO bombardovao Srbiju. „Tada sam imala 18 godina. Naša ambasada je bombardovana. Osećali smo se bespomoćno i ljuto. Kada sam 2016. dobila priliku da dođem u Srbiju želela sam da otkrijem više od istine. Kao novinar, smatram da je to moja obaveza”, kaže Jing Žang, koja već osam godina živi u Beogradu.
Na KiM je boravila u tri navrata – 2017, 2019. i ove godine. Posetila je svaki grad i skoro svako selo. Na sebe je izuzetno ponosna. U poslednjih osam godina intervjuisala je više od 165 osoba. „Neki od njih su svedoci, neki žrtve, a neki i učesnici događaja. Imaju različite karijere, ali jedan identitet, a to je da brane pravdu”, navodi kineska novinarka.
Dokumentarni serijal „Na Kosovu“
Dok je snimala dokumentarni serijal „Na Kosovu”, jedna stvar zapala joj je za oko. „Pocepane srpske zastave u svakoj ulici Severne Mitrovice”, kaže, dodajući: „Kada sam 2017. i 2019. kročila na Kosovo, takođe je bilo srpskih zastava, ali novih, sa svežom bojom. Ovoga puta bile su, kako kaže, izbledele i pocepane i niko ih nije promenio. Kada se zastava vijori, to ljudima pruža tračak nade.”
„Svetlo na kraju tunela“
Međutim, poslednja epizoda ovog serijala ima naziv „Svetlo kraju tunela”. Govori o mladim umetnicima koji žive na KiM. Upravo oni kažu da ih je umetnost spasla. „Deca su ovde oličenje nade za Srbe. Iako ljudi žive s brojnim problemima, ipak su veoma hrabri. Žele da imaju bolji život i budućnost. Dirnule su me njihove reči kojima vide svetlo na kraju tunela”, priča nam sagovornica. U završnom delu serijala predstavila je četrnaestogodišnju Pavlinu Radovanović iz Orahovca, koja ju je rasplakala dirljivim izvođenjem pesme „Suza Kosova”.
Priznaje da je bila uplašena kad je prvi put išla na KiM, jer nije znala šta da očekuje. Pridružio joj se i snimatelj Marko Kostić iz Srbije. Zbog njegove bezbednosti morala je da bude još opreznija. Kad su snimali posledice rata koje su se ogledale u razrušenim kućama u južnom delu Mitrovice, prišli su im pripadnici bivše OVK. „Rekli su za Marka da je Srbin, a ja sam im kazala da je Rumun iz Crne Gore”, priseća se. Bilo je „gusto”, ali su ih pustili da idu dalje.
Kolege u Kini joj se dive
Kolege u Kini dive se njenoj hrabrosti i istrajnosti, jer znaju da nije lako napraviti ovakve izveštaje. Kaže da novinar treba da bude na terenu, u blatu, da bi dobio dobru priču. Ona obožava da nosi cipele s visokom potpeticom. Da ih nosi i na terenu i, priznaje nam kroz smeh, ovo je za nju izazov koji je do sada uspešno savladavala.
Ova hrabra novinarka rođena je u gradu Luanu u provinciji Anhui. Studirala je novinarstvo do 2005. godine. Dobila je priliku da radi na Kineskoj centralnoj televiziji (Si-Si TV), što je, kako nam je rekla, san svakog studenta žurnalistike u Kini.
Narednih deset godina radila je kao urednik i TV reditelj. Uradila je na stotinu dokumentaraca o pravnim temama, o kriminalu i nasilju o porodici. Poslednja tema bila joj je posebno bolna.
Tada je shvatila da je vreme za promenu. Dobila je poziciju izveštača iz našeg regiona, sa glavnim sedištem u Beogradu.
Promoter Srbije u Kini
Poslednjih osam godina izveštavala je o kinesko-srpskim projektima, ali i snimala priloge o onome po čemu je naša zemlja prepoznatljiva u svetu, poput proizvodnje pirotskog ćilima. Želi da kroz svoje priloge uradi nešto pozitivno. To se najbolje videlo 2020. godine, kad je izbila pandemija virusa korona. I tada je bila u Srbiji. Svojim izveštajima o potrebi za medicinskom opremom u borbi protiv virusa pomogla je da u našu zemlju iz Pekinga stignu neophodna sredstva.
„Te godine sam skoro 163 dana provela na terenu i pratila kineski medicinski tim u Srbiji. Svedočila sam teškim vremenima kroz koja je prolazila Srbija, ali i emotivnim trenucima kinesko-srpske podrške u ovoj borbi.
Moji pisani izveštaji bili su izuzetno čitani – 3,5 milijardi pregleda u Kini.
„Srbiju sam postavila na vrh važnih tema. Zato je vaša zemlja popularna kod nas“, s ponosom ističe Žang. Za izuzetne zasluge u javnim delatnostima odlikovana je srebrnom medaljom, koju je dobila lično od predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Sretenje, 15. februara 2021. godine.
I njena porodica obilazi našu zemlju
Seća se da je u trenutku uvođenja vanrednog stanja u Srbiji imala malo zaštitnih maski dobijenih o kineskog medicinskog tima. Bez razmišljanja ih je podelila komšijama na Dorćolu. Komšije poznaje iz viđenja. Kaže, ne pričaju istim jezikom, ali se razumeju. Svaki dan im kaže: „Dobar dan. Kako ste?” Oni uvek odgovaraju uz srdačan osmeh.
U Kinu odlazi tokom godišnjeg odmora, a neretko i njena porodica dođe u Srbiju, baš oko Kineske nove godine. Obilazili su našu državu, a najviše im se dopala Fruška gora.
Jing Žang obožava dorćolske ulice, jer svaka ima svoju priču i prepoznatljiv izgled. Kalemegdan joj je omiljeni deo grada. Voli kafiće na divnim lokacijama. „Sa svojim prijateljima iz Italije šalila sam se da oni možda imaju najbolji espreso, ali da Beograd ima najbolja mesta na kojima se on ispija”, kaže.
Kroz smeh priča da nema potrebu da ide u noćne klubove, jer glasnu muziku čuje i u stanu od aprila do oktobra, kad se „probude” splavovi i obližnji kafići. Voli srpsko crveno vino, a ne odoleva ni ćevapima.
Završila je master na Univerzitetu umetnosti u Beogradu
Vreme u našem glavnom gradu iskoristila je da završi master na Univerzitetu umetnosti u Beogradu i to na programu „Kulturna politika i menadžment – Unesko katedra”, koji je sproveden u saradnji sa francuskim Univerzitetom Lion 2. Pre dve godine postala je master menadžer u kulturi i medijima s prosečnom ocenom 9,5.
Nepisano pravilo Si-Si TV je da se izveštač ne zadržava u nekoj zemlji duže od šest godina. Jing Žang je ovde već osam.
To znači da dobro obavlja posao. Ne zna koliko će još ostati u našoj zemlji, ali će preostalo vreme sigurno posvetiti jačanju veza Srbije i Kine, važnim projektima na kojima se radi, ali i onim novim, čija se realizacija željno iščekuje.
Pomoć za Dom kulture u Gračanici
Kad je posetila Dom kulture u Gračanici shvatila je da ova ustanova nema dovoljan budžet za svoje programe namenjene mladima. U tri ujutru, dok je pisala izveštaj, sinula joj je ideja. „Napisala sam pismo prijateljima i pričala im o deci sa Kosova i Metohije. Želela sam da im pomognemo. Brzo sam dobila pozitivan odgovor.
Napravićemo neku novčanu donaciju. Razgovarala sam i sa direktorom Kineskog kulturnog centra i on je zainteresovan za saradnju. Možda ćemo decu sa KiM dovesti u Beograd da nastupe u Centru i pohađaju različite programe”, s ponosom ističe Jing Žang.
Tamo daleko
Srpski muzičar Slobodan Trkulja velika je zvezda u Kini. Prilog o njegovom nastupu za doček Kineske nove godine pregledan je čak 16 milijardi puta. Zahvaljujući Jing Žang, Trkulja je iskoristio jedinstvenu priliku da promoviše Srbiju.
Predložio je da u svom stilu izvede poznatu italijansku kompoziciju „Bela, ćao” u najgledanijem TV programu na svetu, ali ona nije bila izvorno srpska. „Rekla sam mu: Slobodane, znam da želiš nešto elegantno, umetnički, ali predstavljaš svoju zemlju. Mora da bude nešto simbolično”. Predložila mu je pesmu „Tamo daleko”. Ostalo je istorija.
