Јинг Занг је за Си-Си ТВ урадила бројне прилоге из наше државе, а најновији серијал „На Косову” изазвао је велику пажњу у Кини.
Колеге у Кини за Јинг Жанг кажу да је „мала и храбра”. Србију је обишла уздуж и попреко стварајући невероватне приче које су изазвале огромно интересовање у Кини. Није се либила да оде на Косово и Метохију и прикаже стварну ситуацију у јужној српској покрајини.
Главна спона између Србије и Кине
Неочекивано, постала је главна спона између два пријатељска народа, кинеског и српског. Она је извештач Централне кинеске телевизије (Си-Си ТВ) из Србије и земаља у окружењу пуних осам година. Њен најновији пројекат, четвороделни документарни серијал „На Косову” (Into Kosovo), привукао је велику пажњу гледалаца у Кини.
„Публици сам желела да прикажем стваран живот Срба на Косову и Метохији 25 година након бомбардовања. Мислим да сам то и постигла”, рекла је Јинг Жанг за „Политику”.
Догађаје на КиМ активно прати седам година. „За то време емитовали смо више од 1.000 минута извештаја о рату на Косову, НАТО бомбардовању. Добили смо позитивне реакције из Кине. Сваке године је ово једна од најважнијих тема у кинеској јавности”, каже саговорница Политике.
За КиМ је почела да се интересује током бомбардовања
За Косово и Метохију почела је да се интересује 1999. године, када је НАТО бомбардовао Србију. „Тада сам имала 18 година. Наша амбасада је бомбардована. Осећали смо се беспомоћно и љуто. Када сам 2016. добила прилику да дођем у Србију желела сам да откријем више од истине. Као новинар, сматрам да је то моја обавеза”, каже Јинг Жанг, која већ осам година живи у Београду.
На КиМ је боравила у три наврата – 2017, 2019. и ове године. Посетила је сваки град и скоро свако село. На себе је изузетно поносна. У последњих осам година интервјуисала је више од 165 особа. „Неки од њих су сведоци, неки жртве, а неки и учесници догађаја. Имају различите каријере, али један идентитет, а то је да бране правду”, наводи кинеска новинарка.
Документарни серијал „На Косову“
Док је снимала документарни серијал „На Косову”, једна ствар запала јој је за око. „Поцепане српске заставе у свакој улици Северне Митровице”, каже, додајући: „Када сам 2017. и 2019. крочила на Косово, такође је било српских застава, али нових, са свежом бојом. Овога пута биле су, како каже, избледеле и поцепане и нико их није променио. Када се застава вијори, то људима пружа трачак наде.”
„Светло на крају тунела“
Међутим, последња епизода овог серијала има назив „Светло крају тунела”. Говори о младим уметницима који живе на КиМ. Управо они кажу да их је уметност спасла. „Деца су овде оличење наде за Србе. Иако људи живе с бројним проблемима, ипак су веома храбри. Желе да имају бољи живот и будућност. Дирнуле су ме њихове речи којима виде светло на крају тунела”, прича нам саговорница. У завршном делу серијала представила је четрнаестогодишњу Павлину Радовановић из Ораховца, која ју је расплакала дирљивим извођењем песме „Суза Косова”.
Признаје да је била уплашена кад је први пут ишла на КиМ, јер није знала шта да очекује. Придружио јој се и сниматељ Марко Костић из Србије. Због његове безбедности морала је да буде још опрезнија. Кад су снимали последице рата које су се огледале у разрушеним кућама у јужном делу Митровице, пришли су им припадници бивше ОВК. „Рекли су за Марка да је Србин, а ја сам им казала да је Румун из Црне Горе”, присећа се. Било је „густо”, али су их пустили да иду даље.
Колеге у Кини јој се диве
Колеге у Кини диве се њеној храбрости и истрајности, јер знају да није лако направити овакве извештаје. Каже да новинар треба да буде на терену, у блату, да би добио добру причу. Она обожава да носи ципеле с високом потпетицом. Да их носи и на терену и, признаје нам кроз смех, ово је за њу изазов који је до сада успешно савладавала.
Ова храбра новинарка рођена је у граду Луану у провинцији Анхуи. Студирала је новинарство до 2005. године. Добила је прилику да ради на Кинеској централној телевизији (Си-Си ТВ), што је, како нам је рекла, сан сваког студента журналистике у Кини.
Наредних десет година радила је као уредник и ТВ редитељ. Урадила је на стотину документараца о правним темама, о криминалу и насиљу о породици. Последња тема била јој је посебно болна.
Тада је схватила да је време за промену. Добила је позицију извештача из нашег региона, са главним седиштем у Београду.
Промотер Србије у Кини
Последњих осам година извештавала је о кинеско-српским пројектима, али и снимала прилоге о ономе по чему је наша земља препознатљива у свету, попут производње пиротског ћилима. Жели да кроз своје прилоге уради нешто позитивно. То се најбоље видело 2020. године, кад је избила пандемија вируса корона. И тада је била у Србији. Својим извештајима о потреби за медицинском опремом у борби против вируса помогла је да у нашу земљу из Пекинга стигну неопходна средства.
„Те године сам скоро 163 дана провела на терену и пратила кинески медицински тим у Србији. Сведочила сам тешким временима кроз која је пролазила Србија, али и емотивним тренуцима кинеско-српске подршке у овој борби.
Моји писани извештаји били су изузетно читани – 3,5 милијарди прегледа у Кини.
„Србију сам поставила на врх важних тема. Зато је ваша земља популарна код нас“, с поносом истиче Жанг. За изузетне заслуге у јавним делатностима одликована је сребрном медаљом, коју је добила лично од председника Србије Александра Вучића на Сретење, 15. фебруара 2021. године.
И њена породица обилази нашу земљу
Сећа се да је у тренутку увођења ванредног стања у Србији имала мало заштитних маски добијених о кинеског медицинског тима. Без размишљања их је поделила комшијама на Дорћолу. Комшије познаје из виђења. Каже, не причају истим језиком, али се разумеју. Сваки дан им каже: „Добар дан. Како сте?” Они увек одговарају уз срдачан осмех.
У Кину одлази током годишњег одмора, а неретко и њена породица дође у Србију, баш око Кинеске нове године. Обилазили су нашу државу, а највише им се допала Фрушка гора.
Јинг Жанг обожава дорћолске улице, јер свака има своју причу и препознатљив изглед. Калемегдан јој је омиљени део града. Воли кафиће на дивним локацијама. „Са својим пријатељима из Италије шалила сам се да они можда имају најбољи еспресо, али да Београд има најбоља места на којима се он испија”, каже.
Кроз смех прича да нема потребу да иде у ноћне клубове, јер гласну музику чује и у стану од априла до октобра, кад се „пробуде” сплавови и оближњи кафићи. Воли српско црвено вино, а не одолева ни ћевапима.
Завршила је мастер на Универзитету уметности у Београду
Време у нашем главном граду искористила је да заврши мастер на Универзитету уметности у Београду и то на програму „Културна политика и менаџмент – Унеско катедра”, који је спроведен у сарадњи са француским Универзитетом Лион 2. Пре две године постала је мастер менаџер у култури и медијима с просечном оценом 9,5.
Неписано правило Си-Си ТВ је да се извештач не задржава у некој земљи дуже од шест година. Јинг Жанг је овде већ осам.
То значи да добро обавља посао. Не зна колико ће још остати у нашој земљи, али ће преостало време сигурно посветити јачању веза Србије и Кине, важним пројектима на којима се ради, али и оним новим, чија се реализација жељно ишчекује.
Помоћ за Дом културе у Грачаници
Кад је посетила Дом културе у Грачаници схватила је да ова установа нема довољан буџет за своје програме намењене младима. У три ујутру, док је писала извештај, синула јој је идеја. „Написала сам писмо пријатељима и причала им о деци са Косова и Метохије. Желела сам да им помогнемо. Брзо сам добила позитиван одговор.
Направићемо неку новчану донацију. Разговарала сам и са директором Кинеског културног центра и он је заинтересован за сарадњу. Можда ћемо децу са КиМ довести у Београд да наступе у Центру и похађају различите програме”, с поносом истиче Јинг Жанг.
Тамо далеко
Српски музичар Слободан Тркуља велика је звезда у Кини. Прилог о његовом наступу за дочек Кинеске нове године прегледан је чак 16 милијарди пута. Захваљујући Јинг Жанг, Тркуља је искористио јединствену прилику да промовише Србију.
Предложио је да у свом стилу изведе познату италијанску композицију „Бела, ћао” у најгледанијем ТВ програму на свету, али она није била изворно српска. „Рекла сам му: Слободане, знам да желиш нешто елегантно, уметнички, али представљаш своју земљу. Мора да буде нешто симболично”. Предложила му је песму „Тамо далеко”. Остало је историја.
