Na prošlonedeljnom zasedanju izraelskog parlamenta (Kneset) doneta je odluka o de jure aneksiji Zapadne obale. Sudeći po izjavama različitih državnika kako sa Istoka, tako i sa Zapada koje su prethodile ovoj odluci, svi su izgledi da se radi o svojevrsnom odgovoru na najave priznavanja nezavisnosti Palestine na međunarodnim platformama, uključujući tu i Ujedinjene nacije.
Brojni analitičari, međutim, skreću pažnju na činjenicu da će situacija na terenu pretrpeti minimalne izmene s obzirom na to da je Palestinska narodna samouprava pod liderstvom Fataha Mahmuda Abasa kao dominantne političke snage Zapadne obale već dugi niz godina podređena Tel Avivu.
Uprkos tome, intenziviranje izraelskih racija koje će, sudeći po tragičnim događajima u pojasu Gaze, biti propraćeno zločinima protiv civilnog stanovništva, nesumnjivo će dovesti do nove izbegličke krize sa očekivanim velikim brojem ljudi koji će preko reke preći u Jordan ukoliko za to bude mogućnosti.
Šira slika
Indikativno je da do ovog razvoja događaja dolazi u trenutku kada Tel Aviv uspostavlja kontakte sa političkim rivalima Hamasa na teritoriji Gaze — u svetlu kritične humanitarne situacije, stanovništvo teško stradale enklave može podržati ove snage u zamenu za fizički opstanak.
Na taj način, Izrael u kratkom vremenskom periodu može i anektirati Zapadnu obalu i uspostaviti marionetski režim u Gazi, čime se u praksi eliminiše i poslednja mogućnost da Palestina ikada ostvari suverenitet garantovan međunarodnim pravom.
U svemu ovome posebno se ističu neubedljivo protivljenje arapskog sveta, kao i apsolutna pasivnost UN — međunarodne reakcije nedvosmisleno pokazuju da ekspanzionizam Izraela neće naići na ozbiljan otpor.
Tiha likvidacija Palestine, u svakom njenom obliku, otkriva se kao još jedan podsetnik da je međunarodno pravo mrtvo slovo na papiru — i da je vojna sila jedini stvarni garant opstanka.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
