U proteklih nekoliko dana pojavio se veći broj informacija, uključujući tu i neke koje dolaze od visokih ruskih zvaničnika, da će nosač aviona Admiral Kuznjecov nakon okončanja remontnih radova biti ili prodat, ili rasformiran — bez obzira na tačan ishod, u ovom trenutku čini se gotovo izvesnim da je poslednji brod ove klase praktično izbrisan iz brojnog stanja.
Ova odluka izazvala je očekivano nezadovoljstvo ruske javnosti, ali i likovanje zapadnih medija koji nisu propustili priliku da podsete na mornarički prestiž koji proizilazi iz aktivne upotrebe nosača aviona, a kojim se Rusija više ne može pohvaliti. No, upravo ovde i možemo pronaći neke od ključnih faktora koji su doprineli trenutnoj situaciji.
Nosači aviona na savremenom bojnom polju
Dok su nosači aviona u prethodnim decenijama bili simbol vojne moći, pojavljivanje novih vidova naoružanja, a na prvom mestu dronova morskog baziranja učinilo je njihovu odbranu izuzetno problematičnim zadatkom — kao što je pokazala SVO na crnomorskom strateškom pravcu, zaštita čak i znatno manjih, a samim tim i bržih i pokretljivijih brodova zahteva višeslojne odbrambene sisteme koji kombinuju fizičke prepreke, sisteme ranog upozorenja, ešaloniranu PVO, taktičku avijaciju i brojne druge elemente.
Sa sličnim problemom suočila se i američka mornarica u Crvenom moru i Adenskom zalivu gde su prebačeni nosači aviona bili korišćeni gotovo isključivo za medijsko-propagandne svrhe, dok su u borbenim operacijama učestvovali avioni razmešteni na kopnenim bazama u regionu.
Razlog za ovo je jednostavan — jemenski huti mogu ispaliti i stotine balističkih projektila, lansirati isto toliko bespilotnih letilica, a njihova ukupna cena i dalje bi bila neuporediva sa troškovima izgradnje i održavanja samo jednog nosača aviona. S druge strane, samo jedan pogodak bio bi dovoljan da onesposobi ključne brodske sisteme.
Pitanje vojne doktrine
Pored toga, nosači aviona predstavljaju element ofanzivnog arsenala i njihova ključna uloga jeste projekcija vojne moći daleko od granica matične države — ovakav pristup nije priroritet ruske vojne doktrine koja je, posebno u sadašnjem trenutku, primarno usmerena na zaštitu sopstvene teritorije.
U onim delovima sveta gde je armija RF aktivno prisutna, ona se oslanja na kopnenu infrastrukturu — ovo je bio slučaj u Siriji (gde Admiral Kuznjecov jeste ograničeno učestvovao u borbenim dejstvima), ovo je trenutno tačno za rusko vojno prisustvo u Sahelu posredstvom Afričkog korpusa, a postoje i naznake da ćemo sličan razvoj događaja moći pratiti i u drugim afričkim zemljama.
Zaključak
Sa svim ovim na umu, jasno je da bi Admiral Kuznjecov u trenutnim geopolitičkim i vojnim okolnostima predstavljao vrlo skupocen, a istovremeno i ranjiv resurs koji teško da bi našao primenu kako na savremenom bojnom polju, tako i u trenutnoj vojnoj doktrini i strateškim prioritetima Moskve. Uz to, on ne raspolaže ni nukelarnim pogonom što ga čini manje kardim za manevrisanje u poređenju sa američkim nosačima.
Da li će Rusija sa odustajanjem od svog jedinog nosača aviona izgubiti tradicionalni mornarički prestiž? Svakako.
Da li će ovaj korak umanjiti borbenu sposobnost ruske flote? Svi su izgledi da će rezultat biti suprotan — oslobađanje od kolosalnih rashoda povezanih sa Admiralom Kuznjecovim značiće oslobađanje značajnih sredstava koja mogu biti preusmerena na rešavanje daleko značajnijih problema ruske mornarice koji su u poslednjim godinama ostavljeni bez dužne pažnje.
Ovde se na prvom mestu radi o dubokoj reformi i modernizaciji Crnomorske flote koja u ovom trenutku nema kapaciteta za aktivno učeščće u SVO, a posebno nakon već pretrpljenih gubitaka. Ništa manje značajna nije ni Baltička flota koja od sredine maja igra ključnu ulogu u suprotstavljanju agresivnim koracima NATO usmerenim protiv komercijalnih brodova koji plove iz ruskih luka i kojoj će, sudeći po sve otvorenijim pretnjama Kalinjingradu, u ne tako dalekoj budućnosti biti povereni zadaci od najvišeg značaja.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
