Nekada smo, za praznik Bogojavljenja, imali običaj da osvećujemo kuće. Jedne godine sam i ja krenuo da osvećujem. Kucao sam na vrata stanova, otvarali bi mi i ja bih ulazio pevajući: „U Jordanu krštavajući se Ti, Gospode…“
Iznenađenje u dvorištu punom voća
Dok sam tako išao ulicom Majzono, ugledam jedna gvozdena vrata… Otvorim ih, uđem u dvorište puno mandarina, pomorandži, limunova, i krenem ka stepenicama. Bile su to spoljašnje stepenice koje su vodile gore, a dole je bio podrum. Popnem se uz stepenice, zakucam na vrata i pojavi se jedna žena.
„Upao sam u javnu kuću“, rekoh sebi
Kad mi je otvorila, ja, po običaju, počeh da pevam: „U Jordanu krštavajući se Ti, Gospode…“ Ali me ona naglo prekide.
U međuvremenu, čule su me i sa desne i leve strane u hodniku, i devojke počeše da izlaze iz soba. „Shvatio sam – upao sam u javnu kuću“, rekoh u sebi. Žena stade ispred mene da me spreči.
Ko sme da celiva Časni Krst?
– Idi, kaže mi. Nije dobro da one celivaju Krst. Ja ću da ga celivam i onda idi, molim te.
Tada sam poprimio ozbiljan i ukorni ton i rekoh joj:
– Ja ne mogu da odem! Ja sam sveštenik, ne mogu da odem! Došao sam da osvetim.
– Da, ali nije dobro da te devojke celivaju Krst.
– A odakle znamo da li treba da celivaju Krst one – ili ti? Jer ako me Bog zapita i zatraži da Mu kažem ko treba da celiva Krst, te devojke ili ti, možda bih rekao: „Te devojke treba da ga celivaju, a ne ti. Njihove duše su bolje od tvoje.“, rekao je starac Porfirije Kavsokalivit.
Ljudskost i blagodat na neočekivanom mestu
U tom trenutku se malo zacrvenela. Kažem joj:
– Pusti devojke da celivaju Krst.
Dao sam im znak da priđu. Ja sam onda još melodičnije nego pre zapevao: „U Jordanu krštavajući se Ti, Gospode…“, jer sam osećao radost u sebi što je Bog tako ustrojio da dođem i do ovih duša.
Celivale su sve Krst. Bile su sve uredne, sa šarenim suknjama i ostalim. I rekoh im:
Bog nas sve voli
– Deca moja, srećan praznik.
Bog nas sve voli. On je veoma dobar i „daje dažd pravednima i nepravednima.“ (Mt. 5,45) Svi smo mi Njegova deca i za sve nas se Bog brine. Samo treba da se potrudimo da Ga upoznamo, da Ga i mi zavolimo i da postanemo dobri. Zavolite Ga i videćete koliko ćete biti srećne, umilno je to rekao starac Porfirije Kavsokalivit.
Gledale su zbunjeno. Nešto je primila njihova izranavljena duša.
– Radovao sam se, rekoh im na kraju, što me je Bog udostojio da danas dođem i vas da osvetim. Srećan praznik!
– Srećan praznik, rekle su i one – i otidoh…
