Kako je to biti solidaran? Verujemo li u humanost? Verujemo li uopšte u ljude i zašto ne? Brojna su pitanja koje nam je donelo novo vreme, a rešenja malo ko pronalazi u sebi i veri. Zašto danas nismo sigurni u sutra i kako izgleda poveriti život u ruke nepoznatoj osobi, u najnovijoj epizodi Kompasa, govorio je Jovan Simić.
Rešio da proda dresove kako bi pomogao nepoznatoj devojčici
Sada već odrastao čovek, pre 11 godina na sebe je skrenuo pažnju kada je rešio da proda dresove koje je godinama prikupljao, kako bi pomogao nepoznatoj devojčici koju je čekala hitna operacija, Nađi Novaković.
„Ja u tom momentu nisam imao ništa osim tih dresova, rekao je Jovan na početku razgovora i objasnio koliko su dečaku u njemu značili:
Ti kad obučeš neki dres ti postaješ Siniša Mihajlović. Na primer jedan od prvih dresova su bili oni plavi što smo kupovali na Buvljaku, bio je ovde samo krug crveni i tu je pisalo YU kao Jugoslavija, bio je plavi u imao je kragnu i mi smo to nosili po parku, dizali smo kragnu i sad da li je neko stavljao gel kao Mijatović, neko je bio Siniša Mihajlović, mi smo postajali ti ljudi i onda nisi mogao stalno da kupuješ dresove. Ja se sećam u selu, mi smo terali babu da na beloj majici šije pozadi. Meni je šila Kralj i broj 1. rekao je naš gost.“
To je bila samo prva od brojnih akcija koje je Jovan organizovao
To je bila samo prva od brojnih akcija koje je Jovan organizovao i potom pomagao i škole i Nurdor, a deo njegovih akcija uvek su bila najveća sportska imena Srbije. Nažalost, ima i akcija koje se nisu ostvarile, odnosno nije im bilo vreme, a Simić čvrsto veruje i nikada ne odustaje:
„Meni tu dosta pomaže vera, ja se zahvalim Bogu jer shvatam da možda i nije bilo vreme za to, da će se pojaviti vreme kad je bolje da se to napravi, da se sve dešava tačno po promislu i da se sve dešava tačno kako bi i trebalo i da sam ja možda preuranjeno krenuo sa nekim stvarima, tako da čak i kad padnem i kad imam neka dosta veća iskušenja, neke neuspehe, ja sve to posmatram sa nekim smislom koji ja nekada ne mogu da razumem niti spoznam, ali zaista duboko verujem i dokazalo se puno puta da se stvari dešavaju baš u momentu kada bi trebalo da se dese.“ istakao je Jovan.
Da li smo izgubili veru u dobro u ljudima?
Vera ga održava u ključnim trenucima, podršku mu pružaju najbliži, a pomoć je potrebna ugroženima, pa mu motivacije nikada ne manjka. Međutim, jedno jeste izgubljeno.
„Da li smo zapravo izgubili veru u dobro u ljudima? Pa da li smo izgubili, da. To bi sad svaki čovek trebao da priča pojedinačno za sebe, ja mogu da kažem za sebe, naravno da sam preživeo svašta i laž i izdaju i svašta nešto, ali ja nekako uvek biram da verujem jer ja zaista mislim da ako ja izgubim veru u ljude, u ljudski rod, u nešto dobro u ljudima, da je to momenat kad ću ja da umrem i duhovno, a nakon toga i fizički.
Tako da mogu da kažem u svoje ime, šta god da mi se desi, ja biram da verujem, naravno ne po cenu da ispadnem budala i da me neko iskorišćava, ali šta god da mi se desilo, uvek sam nakon toga naišao na tri puta boljeg čoveka nego što sam zamišljao da postoji u ovoj zemlji.“
Nikada nije želeo da se bori protiv sistema
Čovek koji se godinama bori za druge, koje u većini slučajeva i ne poznaje, nikada nije želeo da se bori protiv sistema. Za pomoć Nađi Novaković kao krucijalnu osobu, ispred sebe ističe novinara Darka Nikolića, a prijateljima, kada se govori o fudbalu, često ume da kroz šalu napomene da je bio kapiten čuvenom kapitenu Partizana, Saši Iliću.
Zašto je čuvenu utakmicu Asovi za decu napustio nakon minuta u igri, koliko mu znače nagrade koje je osvajao, kako se vratio pisanju, pogledajte u najnovijoj epizodi Kompasa, a mi Jovanu još jednom zahvaljujemo na inspirativnom razgovoru.
