Ko bi pomislio da je Sokrat, veliki filozof poznat po svojoj mudrosti, smirenosti i dubokim rečima, živeo sa ženom koja je stalno testirala njegovo strpljenje? Njegova supruga Ksantipa, bila je ozloglašena po svom oštrom jeziku i dominantnoj prirodi. Svakog jutra bi ga izbacila iz kuće u svitanje, a on bi se vraćao tek kada bi sunce bilo na zalasku.
Ipak, uprkos njenom teškom karakteru, Sokrat je o njoj uvek govorio sa poštovanjem. Jednom je priznao da joj duguje deo svoje mudrosti. Kako je objašnjavao, bez svakodnevnih iskušenja koje mu je priređivala, nikada ne bi naučio da istinska mudrost živi u tišini, a da se pravi mir nalazi u unutrašnjoj pribranosti.
Jednog dana, dok je sedeo sa svojim učenicima, supruga Ksantipa je počela da viče na njega, kao što je često činila. Ovog puta, u naletu besa, sipala mu je vodu na glavu. Nepokolebiv, Sokrat je samo obrisao lice i mirno rekao:
„Pa, posle grmljavine, očekivala se kiša.“
Priče o njoj se tu ne završavaju. Tokom još jednog od njenih izliva besa, dok je Sokrat i dalje ćutao i ostajao miran kao i uvek, njenom gnevu je došao kraj. Te noći, doživela je srčani udar i preminula. Dok je ona eruptirala kao oluja, on je ostao more mirnosti.
Njeno ime je s vremenom izbledelo u istoriji. Njegova pribranost, mudrost i strpljenje postali su legenda.
Ovo nije samo priča o sukobu. Ovo je podsetnik da se istinska snaga često ogleda u tišini, a da najveći učitelji ponekad dolaze prerušeni u najteže ljude u našem životu.
