Ко би помислио да је Сократ, велики филозоф познат по својој мудрости, смирености и дубоким речима, живео са женом која је стално тестирала његово стрпљење? Његова супруга Ксантипа, била је озлоглашена по свом оштром језику и доминантној природи. Сваког јутра би га избацила из куће у свитање, а он би се враћао тек када би сунце било на заласку.
Ипак, упркос њеном тешком карактеру, Сократ је о њој увек говорио са поштовањем. Једном је признао да јој дугује део своје мудрости. Како је објашњавао, без свакодневних искушења које му је приређивала, никада не би научио да истинска мудрост живи у тишини, а да се прави мир налази у унутрашњој прибраности.
Једног дана, док је седео са својим ученицима, супруга Ксантипа је почела да виче на њега, као што је често чинила. Овог пута, у налету беса, сипала му је воду на главу. Непоколебив, Сократ је само обрисao лице и мирно рекао:
„Па, после грмљавине, очекивала се киша.“
Приче о њој се ту не завршавају. Током још једног од њених излива беса, док је Сократ и даље ћутао и остајао миран као и увек, њеном гневу је дошао крај. Те ноћи, доживела је срчани удар и преминула. Док је она еруптирала као олуја, он је остао море мирности.
Њено име је с временом избледело у историји. Његова прибраност, мудрост и стрпљење постали су легенда.
Ово није само прича о сукобу. Ово је подсетник да се истинска снага често огледа у тишини, а да највећи учитељи понекад долазе прерушени у најтеже људе у нашем животу.
