Veliki Četvrtak, Veliki Petak, Velika Subota. Sve veliko i sve strašno. Šta se to zbiva na zemlji? Ljudi neće Boga, ljudi hoće da isteraju iz tela Sina Božijeg, Gospoda Hrista. A gle, On je došao u ovaj svet, rodio se kao čovek, bio malo detence, pa dečak, pa zreo čovek, 33 i po godine živeo kao čovek u ovome svetu. Uzeo na sebe sve muke čovekove, sve muke roda ljudskoga, uzeo na sebe najveću muku – greh ljudski. Jagnje Božije, gle, uzima greh sveta na sebe. Greh sveta, to je najveći teret. Nema težeg tereta u rodu ljudskom od greha. I sav greh ljudski Gospod Hristos uzeo na sebe rodivši se na ovaj svet.
Ni jedan dan, ni jedna noć Njegova nije bila radost. Sve muka do muke, žalost do žalosti, gledajući ljude. A svaki čovek u ovome svetu, pred očima Gospoda Hrista, šta je nego jedan bujni izvor, vodoskog iz koga biju gresi i gresi i gresi, znači muke čovekove. Niko tako nije sagledao i nije znao i nije osetio kakva je muka greh kao Gospod bezgrešni, šta pravda, šta nepravda, šta život a šta smrt, šta raj a šta pakao, šta Bog a šta đavo.
I ljudi sa svih strana hrlili su k Njemu, gomile i gomile ljudi hitalo je k Njemu sa svih strana, i On je, po velikom čovekoljublju Svom, isceljivao ljude od svih bolesti, od svih napasti, izgonio duhove nečiste, propovedao Carstvo Nebesko i Carstvo Božije u ovome carstvu greha i smrti. Kolika je čudesa činio Gospod, koliko dobra, da kad su se ljudi trudili da pronađu u Njemu ma kakav, najmanji greh, nisu uspeli. Najopasniji vrebači, najopasniji špijuni srca ljudskih nisu mogli u Njemu pronaći ni trunku greha. Zato ih je On smelo pitao: „Koji me od vas goni za greh?“ Niko ga od ljudi nije mogao prekoriti ni za kakav greh. On, čuli ste danas iz Svetog, prvog Jevanđelja, kada su naišli vojnici i sluge, starešine jevrejskih prvosveštenika da ga uhvate, pogledao ih je i svi su padali pred Njim….samo u tom trenutku, On je dopustio da Njegov Božanski vid pusti iz sebe da Božanski strah i svi su popadali na zemlju. I dopustio je Spasitelj silna ismevanja. Čuli ste danas iz Svetih Jevanđelja, Jevanđelja Stradanja Gospodnjih, kakve je sve muke, kakva poniženja, kakve uvrede On podneo. I šibanja i pljuvanja i šamare! A Crkva na to pripeva ljudima SLAVA DUGOTRPLJENJU TVOME GOSPODE.
Ta, On je rečju vaskrsavao mrtve. Ta, On je Lazara koji je počeo da smrdi u grobu vaskrsao jednom rečju Svojom. On je vaskrsao iz mrtvih sina Nainske udovice. On je gubavce isceljivao rečju, pogledom, senkom! A šta se sad zbiva? On ćutke podnosi sve, sve muke, sve uvrede. Za sva dobra ljudi mu odvraćaju i uzvraćaju raznovrsnim zaverama.
Prošao je On kroz sav ljudski život, pokazao kakav treba da je čovek, kako treba da živi u ovome svetu, da živi Božanskom istinom, Božanskom pravdom. Zato Sveto Jevanđelje traži od nas Hrišćana da mi živimo kao što se pristoji Bogu u telu, kao što priliči Bogu u telu. A Bog u telu to je Gospod Hristos. Eto, On čovek pokazuje kako treba mi da živimo u ovome svetu. Da živimo bez greha, da živimo u Večnoj Istini Njegovoj, u Večnoj Pravdi, u Večnoj Ljubavi, u Večnoj Dobroti. Radi toga je stvoren čovek. A gle, mi prigrlivši greh, prigrlismo nas, prigrlili smo nepravdu, prigrlili zavist, pakost, prigrlili smrt. A kroz sve grehe prigrlili i zagrlili đavola.
I On došao u ovaj svet, Gospod Blagi, da sve to uzme na sebe, sve te strašne muke naše, da uzme i greh i smrt i da nas od njih oslobodi. I kad su Njegovi neprijatelji, fariseji i sadukeji likovali, prolazili pored Njegovog krsta i rugali mu se: „Ako si Sin Božiji, siđi s krsta pa ćemo ti verovati“, kada su oni to radili On je ćutao i mirno govorio: „Oprosti im Bože“. Ta oni su videli bezbroj Njegovih čudesa. Sami su govorili „Ta ovaj čovek učini toliko čudesa, šta ćemo raditi s Njim? Sam narod ode za Njim. Svi ljudi odoše za Njim!“ I sad dopušta sva ruganja, sva poniženja. Radi čega? Radi toga, braćo moja i sestre, da bi ušao u našu smrt, da bi i nju uzeo na Sebe, da bi i nju slomio kao Bog. Zato je došao u ovaj svet, zato je primio krst da bi silom Božanstva Svog kao Bogočovek razrušio smrt. I veli se u jednoj našoj divnoj crkvenoj pesmi: Gospod je primio sve poruge, i šamare, i pljuvanja i sva stradanja da svima nama daruje vaskrsenje iz mrtvih. Eto, radi toga je Gospod ušao u smrt našu, spustio se u smrt ljudsku da tu najtežu i najstrašniju muku uzme na Sebe, da je razori i da nama ljudima podari vaskrsenje iz smrti, da ljudima podari besmrtnost i Život Večni, da telo ljudsko učini besmrtnim a duša je već stvorena besmrtnom.
Satana je likovao kada je ušao u Judu, kada mu je Juda otvorio vrata srca svoga. Likovao je što će i Isusa predati na smrt preko Jude. I mislio je: To je taj Isus iz Nazareta koji mi je tolike muke zadao, eno čovek je, telo ljudsko nosi. Smrt! Smrt će ga satrti, kao što je sve one ljude satrla od početka sveta do danas, do samog Gospoda Hrista.
Ustvari, ovih Svetih velikih dana vodi se borba za čoveka, borba između Boga i satane, između Gospoda Hrista i satane koji ulazi u Judu i iz njega dela kroz slobodnu volju Judinu. Strašno je, braćo, što je Juda dopustio da bude oruđe satane. Veli se u jednoj crkvenoj pesmi današnjoj da Juda po delima svojim pokaza se drugi đavo. Po delima svojim pokaza se drugi đavo! Pričestio se Juda na Tajnoj Večeri, Gospod ga pričestio, i on izašao, otišao neprijateljima i prodao svoga učitelja Božanskog. U jednoj tužnoj crkvenoj pesmi današnjoj veli se: „Juda sa Svetim Pričešćem u ustima izdade Gospoda!“
Kakva strašna sloboda, kakav strašan pad. Veći je ovo greh, braćo, nego Adamov u raju! Judin greh je veći od svih grehova ljudskih! On Boga izdaje! Boga čijom je silom vaskrsavao i sam mrtve i činio bezbrojna čudesa sa ostalim Svetim Apostolima. Koliko zla u njemu! Koliko zlobe! Koliko zloće! Svesno ide i prodaje Boga! Gospod Hristos ćutke prima sve. Jer On, On ratuje i bori se za čovekovu dušu, da čoveka oslobodi od smrti. I kad je raspet na krstu i izdahnuo, On je onda sišao Dušom Svojom Božanskom u carstvo smrti, u ad, i silom Božanstva Svog razorio ad. Razorio carstvo smrti i izveo duše svih pravednika i svih ljudi iz ada u Carstvo Nebesko. Zato je Gospod podneo smrt. Zato je Gospod podneo i krst. Da nam svima da vaskrsenje iz smrti, da nam svima da pobedu nad smrću. A đavo to znao nije. Mislio je đavo: „Ja ću njega saterati u smrt i onda u carstvo moje, u carstvo smrti.“ Ali kad je Gospod sišao u carstvo smrti, sišao je sa dušom Svojom Carskom koja je bila sav Bog. I On je, kako se veli u jednom divnom crkvenom troparu, On je sišao u ad i Božanskom silom Svojom razorio ad, i izneo iz ada duše ljudske.
Tako je Gospod uzeo na Sebe smrt ljudsku, pobedio i razorio i time obezoružao, koga? Đavola! Satanu! Onoga satanu koji je kroz Judu mislio da uništi Gospoda Hrista. Jer, satana drži rod ljudski u vlasti svojoj grehom! Drži ga smrću! A i greh i smrt jesu sila njegova, dve ruke njegove, dve ruke satanine. Te mu je ruke Gospod odsekao i oslobodio čoveka od smrti, od robovanja smrti, od robovanja grehu. I dao nam sile, vaskrsne sile, da i mi pobeđujemo smrt, i mi pobeđujemo greh, a pobeđujući njih da pobedimo i đavola.
Zato je posle krsta Hristovog i vaskrsenja Njegovog đavo nemoćan i bespomoćan pred Hristovim ljudima. Svaki Hrišćanin sa verom u Gospoda Hrista i Krstom Njegovim Svetim pobeđuje vražiju silu, svaku vražiju silu. Ispunjuju se Spasiteljeve reči rečene Svetim Apostolima: Evo dajem vam vlast da stajete na zmiju, da stajete na svaku sili vražiju i ništa vam neće nauditi! Ništa! Ni đavo, ni greh, ni smrt.
Eto pobede! Eto sve pobede! Mi Hrišćani tu pobedu slavimo danas, sutra, prekosutra a posebnu pobedu na dan Vaskrsenja Hristova! Mi Hrišćani smo Hrišćani time što živimo Gospodom Hristom, što doživljujemo neprekidno Njega. Veliki Četvrtak, Veliki Petak, mi doživljujemo sva stradanja Gospoda Hrista, kojom postrada za nas, doživljujemo kao svoja. Plačemo za Njim i sa Njim, kajemo se i molimo se Njemu. Ali, isto tako mi doživljujemo sa Njim i vaskrsenje Njegovo. Mi zajedno s Njim vaskrsavamo, po velikoj ljubavi Njegovoj i čovekoljublju Njegovom, vaskrsavamo iz svih smrti i pobeđujemo smrt, po danoj milosti Njegovoj. „Juče ja se raspeh sa Njim“, veli Sveti Georgije Bogoslov, „raspeh se sa Gospodom Hristom na Veliki Petak, a evo danas na Uskrs vaskrsavam sa Njim.“ To vraća svakog Hrišćanina. Mi tugujemo tugom Hristovom, mi tugujemo grehom i zbog greha našeg ljudskog znamo da je Gospod podneo sve to radi nas, radi strašnih grehova naših, radi užasa naših, strahota naših. Ali, Njegovo je čovekoljublje bezbrojno, neizmerno. On, On nas vodi voljom Božijom u grehu našem i eto daruje vaskrsne sile, daruje nam Svoju Božansku silu da i mi pobeđujemo sve što je smrtno u nama, naš svaki greh. Pobeđujemo i đavola, tvorca greha i smrti. Zato pred nama Hrišćanima otvorena su sva nebesa. Smrt, sklanja se i beži od nas. Smrt tela, to je spavanje tela za nas Hrišćane. Privremeno zaspi telo, da čeka dan Strašnoga Suda i vaskrsne iz mrtvih, i spoji se sa svojom dušom i uđe u Večno Carstvo ili Ljubavi Hristove, ili, demonskog zla. Zavisi od toga šta je čovek radio za života na zemlji. Je li bio Hristov ili bio protiv Hrista. I mi, braćo moja draga, svake godine proslavljajući ove velike Svete dane, mi podarujemo sebe, mi verom ovaploćujemo sebe, mi doživljujemo sve što je Hristovo, Njegovu Večnu Istinu, Večnu Pravdu, Večni Život Njegov doživljujemo kao svoj. I zato, nema straha u nas! Pred našom verom padaju svi neprijatelji naše vere, a najveći neprijatelj naše vere to je đavo i sve sluge njegove! Neprijatelj naše vere je greh, svaki greh! Ali, eto Gospoda koji uzima greh sveta na sebe, uzima i greh moj, i greh tvoj, po velikom čovekoljublju Svom i daje ti sile i meni i tebi kroz Sveto Pričešće, kroz Svete Tajne da pobeđujemo u sebi sve što je smrtno i sve što je grehovno.
Vera, kakva sila! Kakva moć! Kakav poraz za svaki greh! Za trnje greha. Pa molitva, pa ljubav, pa milostinja, pa post! Sve su velike sile Božanske sile koje Gospod Hristos daruje svakome od nas da mi pobeđujemo neprijatelje duše naše i neprijatelje spasenja naših.
Zato, braćo moja, ove velike i Svete dane da provodimo u Svetoj tuzi, da dočekamo radosno Vaskrsenje i da našoj radosti ne bude kraja! Vaskrsenje Hristovo, radost nad radostima. Večna radost koja nikad ne prestaje. Eto, tuga pa radost, treba svako od nas da ima, svaki da je nosi u srcu svom i kad na njega naiđu iskušenja, nevolje i muke i tmini i pomrčini i noći ovoga sveta bezbrojna napadnu na njega kroz zle ljude ili kroz strašna zbivanja u ovome svetu, on, neka tu buktinju Nebeske radosti drži visoko u savesti svojoj, u duši svojoj. Nek se ne uplaši ni greha, ni đavola ni smrti! Nikakve smrti, nikakvog đavola, nikakvog greha. Nego neka smelo ide i gazi svako iskušenje, svaku zmiju, svaku škorpiju! Ništa vam neće nauditi! Ne bojte se nikakvog zla ovoga sveta, nikakvog gonjenja ovoga sveta, nikakve smrti ovoga sveta, nikakvog đavola ovoga sveta! Jači je Gospod naš Spasitelj od svih, od svih smrti, od svih đavola, od svih grehova.
