Administracija Donalda Trampa u utorak je dala kompaniji Ševron rok od 30 dana da zaustavi proizvodnju nafte u Venecueli, nakon što je Vašington optužio predsednika Nikolasa Madura da nije ostvario napredak u izbornim reformama i povratku migranata.
Predsednik Tramp je poništio dozvolu iz Bajdenove ere koja je omogućavala naftnom gigantu da posluje u Venecueli uprkos američkim sankcijama – što predstavlja preokret u odnosu na januar, kada je Beloj kući delovalo da napreduje u pregovorima sa Madurom.
Ministarstvo finansija SAD dalo je američkoj kompaniji rok do 3. aprila da prekine svoje poslovanje, što je mnogo kraći period od uobičajenih šest meseci za postepeno povlačenje.
Stručnjaci: Nemoguć zadatak za mesec dana
„Zatvaranje Ševronovih operacija u roku od mesec dana je gotovo nemoguć zadatak“, rekao je Džef Remzi, viši saradnik Atlantskog saveta u Vašingtonu, za Blumberg. „Kladim se da administracija ostavlja prostor za obnovu dozvole u aprilu, ako se pregovara o novim uslovima.“
U saopštenju, Ševron je naveo da njegovo poslovanje u Venecueli poštuje sve zakone i propise, uključujući sankcije koje su SAD uvele tokom Trampovog prvog mandata.
„Svesni smo predsedničke direktive i postupićemo u skladu sa bilo kojim uputstvima koje Ministarstvo finansija SAD izda radi sprovođenja te direktive“, rekao je portparol Ševrona za The Post.
Posledice po globalno tržište nafte
Naglo obustavljanje Ševronove proizvodnje nafte u Venecueli moglo bi da ukloni do 200.000 barela dnevno sa globalnog tržišta, prema podacima Blumberga.
Međutim, to verovatno neće odmah uticati na cene, posebno jer je OPEK ove sedmice odlučio da poveća proizvodnju – planirajući rast od 138.000 barela dnevno u aprilu.
Ipak, Čevronov izlazak mogao bi da smanji venecuelansku ekonomiju za čak 7,5% ove godine, prema istraživačkoj grupi Finance Observatory, koju vodi opozicija.
Republikanci kritikuju Bajdenovu dozvolu
Republikanski poslanici su kritikovali Bajdenovu administraciju zbog izdavanja dozvole, tvrdeći da je Ševron postao oslonac Madurove ekonomije.
Zajednički poslovi Čevrona i državne kompanije Petroleos de Venezuela SA doneli su oko četiri milijarde dolara poreza od kada je dozvola izdata 2022. godine – što čini otprilike četvrtinu ukupnih prihoda Madurove vlade, prema podacima karakaskog konsultantskog preduzeća Ecoanalitica.
Tajni sastanak u Karakasu
U januaru je Tramp poslao specijalnog izaslanika Bele kuće Ričarda Grenela da se sastane s Madurom u Karakasu, glavnom gradu Venecuele.
SAD nastoje da obnove fer izbore u zemlji i nateraju Madura da prihvati deportovane građane.
Skoro osam miliona Venecuelanaca napustilo je zemlju tokom Madurove vladavine, prema podacima The Wall Street Journal-a. Još više bi ih moglo pobeći ako se venecuelanska ekonomija uruši bez Čevrona, rekao je za The Journal Francisko Rodrigez, profesor sa Univerziteta u Denveru.
Grenel je, kako se navodi, postigao dogovor o zadržavanju naftnih dozvola, barem privremeno, dok je Maduro pristao da nastavi sa prihvatanjem deportovanih građana, rekli su za The Wall Street Journal izvori upoznati s pregovorima.
Nakon te posete, Bela kuća je vratila kući šestoro od najmanje 13 Amerikanaca zatvorenih u Venecueli.
Deportacije se zaustavljaju
U međuvremenu, Maduro je poslao dva aviona na vojnu bazu u Teksasu kako bi preuzeo deportovane migrante, a treći avion je otišao po još venecuelanskih državljana iz Hondurasa.
Međutim, letovi za preuzimanje migranata su obustavljeni krajem februara, kada je Tramp jasno stavio do znanja da planira da ukine Bajdenove dozvole.
„Ovim poništavamo ustupke koje je Pokvareni Džo Bajden dao Nikolasu Maduru“, napisao je predsednik na Truth Social-u 26. februara.
