Govor Milutina Milankovića, velikana naše nauke, potpredsednika Srpske kraljevske akademije, na proslavi 80. rođendana Nikole Tesle u Kolarčevoj zadužbini 1936. godine.
Punih pedeset vekova trebalo je čoveku da, upoznavši zakone prirode, svojom današnjom tehnikom zagospodari kopnom, morem i vazduhom i da proširi svoj pogled u dubine vasione. Istorija prirodnih nauka i tehnike, svetla strana istorije čovečanstva, uči nas da je taj osvajački rad čovekov napredovao teško, korak po korak.
Svakim takvim pronalaskom krenulo se po jedan korak unapred
Ona nam pokazuje da je od 3500-te godine pre Hrista pa do naših dana ostvareno oko 15.000 pronalazaka koji čine riznicu naših znanja o prirodnim silama, i kojima je stvorena naša današnja tehnika. Svakim takvim pronalaskom krenulo se po jedan korak unapred.
U tom velikom broju pronalazaka ima ih oko dve stotine odabranih, koji se po svome značaju razlikuju od svih ostalih. Ti pronalasci, koje nazivamo epohalnim, bili su munje duha genijalnih ljudi, koje su, zabljesnuvši, osvetlile horizont našeg znanja i otvorile vidike u daleke nepoznate krajeve.
Takvim pronalaskom nije naše znanje i naše gospodstvo nad prirodom rašireno samo za korak, nego za celu jednu prostranu oblast.
Dva pronalaska koja se posebno ističu

Prvim pronalaskom je domet prenošenja energije električnom strujom ustostručen, drugim pronalaskom popeti su napon i frekvencije električne naizmenične struje od stotine jedinica na milione, otkrivene su neočekivane osobine takvih struja i iskorišćene u telegrafiji bez žica, radiotehnici i medicini.
Ta dva pronalaska Nikole Tesle nisu bili koraci napretka, nego krilati letovi njegovi. I oni su, onoga časa kada su objavljeni stručnom svetu, kao takvi ocenjeni i pozdravljeni.
Tim svojim pronalascima, epoha u razvitku tehnike, Tesla je uzleteo visoko iznad naše sredine.
Genije koji nije zaboravio svoju porodicu, korene i Srbiju
Ali kada se popeo na vrhunac svoje slave, kada je pred Kraljevskim engleskim institutom u Londonu održao svoje predavanje i onda izvršio svoje senzacionalne opite na onom istom stolu na kojem je nekad Feradej eksperimentisao, Nikola Tesla je doleteo i u svoje staro sokolovo gnezdo da celiva grob svog oca Milutina, pravoslavnog sveštenika i nacionalnog borca, da zagrli svoju majku koja ga je bila zadojila srpskim mlekom, da poljubi desnicu našeg velikog pesnika Zmaja, koji ga je nadahnuo duhom svojim, i da ovde, u prestonici predratne Srbije, objavi celom svetu svoju pripadnost Srpstvu i svoj ponos što je iz njega iznikao.
I celo Srpstvo, od Kršne Like, Tesline kolevke, pa do Timoka, klicalo je tada oduševljeno svom velikom sinu.
U borbi za oslobođenje smo počeli da zaboravljamo našeg velikog sina
To je bilo maja meseca 1892 godine. Od toga doba prohujalo je skoro polovina veka, slavan odsek naše istorije. Krvlju svojih najboljih sinova naš narod se ujedinio i sazidao svoju veliku državu.
U toj borbi za oslobođenje i ujedinjenje, stavljeni pred nove zadatke i brige, mi smo počeli da zaboravljamo našeg velikog sina s one strane debeloga mora. U novosazdanoj našoj državi mi nismo još dospeli da, koristeći se oruđem koje je Tesla kovao, postanemo gospodari prirodnih snaga naše zemlje.
Naše reke i slivovi troše još besplodno svoju basnoslovnu energiju. Tek na periferiji naše države, kada se već približimo njenoj granici, možemo opaziti po koji električni dalekovod visokog napona, i u njegovim trima žicama prepoznaće stručno oko ostvarenje Teslinog pronalaska.
Seme koje je Tesla posejao će doneti i za nas svoga ploda
Naša materijalna kultura, nije se još popela na onaj stepen da oseti blagodeti Teslinih pronalazaka, a javnost da shvati njihov značaj. Tek u poslednje doba, blagodareći radu i peru našeg elektrotehničara, inženjera Slavka Boškana, naša, a i strana javnost postala je bolje obaveštena o svemu onom što je Teslin genije stvorio. I sigurno je da će seme koje je Tesla posejao doneti i za nas svoga ploda.
Doći će doba kada ćemo električnim talasima stupiti u duhovnu vezu sa celim širokim svetom, kada će električni dalekovodi isprekrštavati celu našu državu, a svetlost koju će oni rasprostirati svugde gde naš narod živi, govoriće rečito potonjim naraštajima o onome titanu, sinu našeg naroda, koji je džinovskom snagom svoga duha nadvladao prirodne stihije.
Proslavljajući danas osamdesetogodišnjicu Nikole Tesle, mi ne mislimo niti pokušavamo da time uvećavamo njegovu nedostižnu slavu, nego želimo samo da dademo izraza našem ponosu što je iz ove naše sredine iznikao jedan genije, čije će ime, i bez naše pomoći, ostati zanavek zabeleženo svetlim slovima u istoriji nauke i tehnike.
Srpska kraljevska akademija, koju imam čast ovde da zastupam, stavila je još pre četrdeset godina Teslino ime na prvo mesto liste svojih dopisnika. Ona učestvuje svim srcem u ovoj današnjoj proslavi Nikole Tesle i odaje svoju poštu njegovom geniju i njegovom besmrtnom delu.
Milutin Milanković
Autor: Aleksandra Ninković-Tašić