U eri brzog života i digitalnih aplikacija za dostavu, naručivanje hrane nikada nije bilo lakše. Sve više ljudi se oslanja na ovu pogodnost – ručak ili večera stižu za svega tridesetak minuta posle nekoliko klikova, često još vreli, upakovani u plastične posude. Bilo da je u pitanju supa, testenina, domaća kuvana ili azijska hrana, vrući obroci se sve češće prenose u ambalaži koja nije predviđena za visoke temperature.
Nova naučna istraživanja upozoravaju da ovakva praksa može da ostavi ozbiljne posledice po zdravlje – hemikalije iz plastike se oslobađaju u hranu, menjaju crevnu floru i povećavaju rizik od srčanih oboljenja.
Plastične posude za dostavu hrane mogu značajno povećati rizik od zastoja srca, upozorava nova kineska studija. Istraživači su otkrili da hemikalije koje se oslobađaju iz plastike menjaju mikrobiom creva, izazivajući upale koje mogu da oštete srčani mišić.
Ovi rezultati dodatno potvrđuju rastuće dokaze o štetnosti plastike po ljudsko zdravlje, posebno kada su posude izložene visokim temperaturama. Ipak, uprkos sve češćim upozorenjima naučnika, plastična ambalaža ostaje dominantna u industriji brze hrane, što znači da milioni ljudi svakodnevno dolaze u kontakt sa potencijalno opasnim materijama.
Šta se krije u plastici?
Plastika može sadržati oko 20.000 različitih hemikalija, uključujući bisfenol A (BPA), ftalate i per i polifluoroalkilne supstance (PFAS), koje su povezane sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući rak i oštećenje reproduktivnih funkcija.
„Podaci su otkrili da je česta izloženost plastici značajno povezana sa povećanim rizikom od kongestivne srčane insuficijencije”, napisali su autori.
Studija pokazuje da postoje ozbilji zdravstveni rizici povezani sa upotrebom plastičnih posuda za dostavu hrane, uključujući značajno povećan rizik od kongestivne srčane insuficijencije.
Eksperiment
Autori su koristili pristup iz dva dela, prvo ispitajući učestalost kojom je više od 3.000 ljudi u Kini jelo iz plastičnih posuda „za poneti” i da li imaju srčane bolesti.
Zatim su pacove izložili plastičnim hemikalijama u vodi koja je prokuvana i sipana u kontejnere za izvlačenje hemikalija.
Dok istraživači u novom radu nisu proverili koje specifične hemikalije se ispiraju iz plastike, primetili su vezu između uobičajenih plastičnih jedinjenja i srčanih bolesti, kao i prethodnu vezu između bioma creva i srčanih bolesti.
Oni su stavljali ključalu vodu u kontejnere na jedan, pet ili 15 minuta, jer se plastične hemikalije ispiraju mnogo većom brzinom kada se vrući sadržaj stavlja u posude. Iako u ovoj studiji nije precizno određeno koje hemikalije su se ispirale iz plastike, naučnici su ukazali na poznate veze između određenih plastičnih jedinjenja i srčanih bolesti. Oslonili su se, takođe, na prethodna istraživanja koja su otkrila da se iz plastičnih posuda može osloboditi čak 4,2 miliona mikroplastičnih čestica po kvadratnom centimetru kada se one zagrevaju u mikrotalasnoj pećnici.
Autori su zatim davali pacovima vodu kontaminiranu proceđenom vodom da piju nekoliko meseci, a zatim su analizirali bakterije u njihovim crevima i metabolite u fecesu.
Kako plastika menja crevni mikrobiom
Analizirajući crevni mikrobiom pacova koji su konzumirali vodu kontaminiranu hemikalijama iz plastike, istraživači su otkrili značajne promene u sastavu bakterija i metabolita u crevima.
„Ovo je pokazalo da je gutanje proceđene vode sa hemikalijama iz plastike promenilo crevno mikrookruženje, uticalo na sastav crevnog mikrobioma i modifikovalo metabolite u crevima, posebno one koji su povezani sa zapaljenjima i oksidativnim stresom”, napisali su autori.
Nakon ovih analiza, naučnici su ispitali srčano mišićno tkivo pacova i otkrili da je pretrpelo oštećenja. Interesantno je da nisu pronađene značajne razlike u oštećenjima kod pacova koji su bili izloženi vodi koja je bila u kontaktu sa plastikom jedan minut, u odnosu na one koji su konzumirali vodu iz plastike koja je stajala pet ili petnaest minuta.
Pod uticajem plastike, posebno mikroplastike i hemikalija koje se iz nje ispuštaju, u crevima može da dođe do disbioze – poremećaja u ravnoteži između dobrih i loših mikroorganizama koji žive u crevima. Ovaj disbalans često dovodi do povećanja broja potencijalno štetnih bakterija, uključujući Ešerihiju koli, Klostridijum, Enterokokus fekalis, Proteobakterije (Helikobakter pilori, Klebsiela, Salmonela)…
Istovremeno, korisne bakterije poput Laktobacilus i Bifidobakterium, koje su ključne za zdrav digestivni sistem i imunitet, često bivaju potisnute.
Hemikalije iz plastike, posebno BPA, utiču na crevnu mikrofloru tako što podstiču oksidativni stres i inflamatorne procese, što može da dovede do dugoročnih posledica po zdravlje, uključujući povećan rizik od metaboličkih i kardiovaskularnih bolesti.
Saveti
Mada kineska studija ne daje konkretne preporuke za zaštitu potrošača, stručnjaci za javno zdravlje savetuju izbegavanje sipanja vrele hrane ili napitaka u plastične posude, izbegavanje zagrevanja hrane u plastici u mikrotalasnoj pećnici, korišćenje alternativnih materijala poput stakla, drveta ili nerđajućeg čelika za čuvanje i konzumiranje hrane.
Takođe, kada naručujete hranu za poneti, kad god je to moguće i što pre je prebacite u staklene ili metalne posude ili koristite sopstveno posuđe kad lično kupujete hranu za poneti.
