Pesmu „Još ne sviće rujna zora“, koju neki smatraju i nezvaničnom himnom Crne Gore, napisao je i komponovao Vasilije Vasa Nikolić (1822 – 1890), advokat, vojnik, pesnik i boem iz Futoga.
Imao sam dileme oko te pesme sve dok u Narodnom muzeju u Kikindi nisam našao pesmaricu koju je, rukom, na slavenoserbskom, u Mokrinu 1846. ispisao tamošnji učitelj Luka Davidović.
„Jošt ne sviti bela zora“
Pod brojem 99, u njoj je Nikolićeva pesma „Jošt ne sviti bela zora“. U potonjim verzijama, u njoj jeste promenjena poneka reč, pa je umesto bele, postala rujna zora, ali su to beznačajne izmene – kaže profesor Pedagoškog fakulteta u Somboru dr Milovan Miškov za „Večernje novosti“.
Za razliku od izvornog teksta, praktično identičnog današnjem, originalna muzička partitura ne postoji, a ovaj muzikolog i istraživač umetničke tradicije veruje da je Nikolić za pesmu komponovao i muziku. Nikolić je vreme u kojem je živeo obeležio i kao jedan od najpoznatijih gitarista svog doba.
O njemu piše Jakov Ignjatović
O njemu, inače, biranim rečima piše njegov savremenik Jakov Ignjatović a, uz ostalo, jedno vreme je, na Petrovaradinskoj tvrđavi, bio i ađutant generala Josipa Jelačića kojeg će, nešto docnije, za hrvatskog bana ustoličiti srpski partijarh Josif Rajačić – objašnjava Miškov.
Nikolićevo „sočinenije“, kako se govorilo u njegovo doba, pretrajalo je dva veka. Tridesetak godina pošto je nastalo i uveliko pevano „širom Srpstva“, pojavila se i prva klavirska partitutara koju je napisao Kornelije Stanković, a u svojoj knjizi „Južno-slovjenske popjevke“ iz 1878. prvi put štampao hrvatski etnomuzikolog Franjo Kuhač.
Ova pesma nije crnogorska, niti je sevdalinka
Što se, pak, tiče rasprostranjene predrasude da je reč o crnogorskoj narodnoj pesmi, odnosno nedavnih izjava poznatog sarajevskog pevača Seje Pitića da će dokazati da je, ipak, reč o bosanskoj sevdalinki, Miškov kaže da je sve to – uzaludan posao.
Pesme su, uvek, lako osvajale prostore, naročito u istom jeziku, čak i kad se on govori u više država, pa je tako i ova stigla i do Crne Gore, ali svakako nije crnogorska.
Nesvrsishodni su i pokušaji iz Sarajeva da je proglase za svoju. Mogu, naravno, da je pevaju, jer muzika nema granica, ali je to, definitivno, srpska pesma i tu se ništa ne može promeniti – veli Miškov.
