Na današnji dan 1860. godine rođen je ruski pisac i lekar Anton Pavlovič Čehov. Čehov je svoja prva dela napisao da bi mogao da se izdržava tokom studiranja medicine. U književnosti se pojavio kratkim humoreskama, a zatim je prešao na novele i pripovetke gde se humor polako pretvarao u očaj.
Malo je poznato da je za vreme izbeglištva u Rusiji, mitropolit srpski Mihailo svojom pojavom ostavio snažan utisak na velikog Čehova.
Prognani srpski pastir poslužio je kao model ruskom piscu za pisanje pripovetke „Arhijerej“. U njoj glavni junak, arhijerej Petar, uživa veliki ugled u tuđini, silno tuguje za svojim zavičajem i majkom Marijom, baš kako se zvala i mitropolitova mati. Čehov nije bio jedini očaran srpskim mitropolitom.
Ava Justin o mitropolitu Mihailu
Svojom duhovnom lepotom Mihailo je jednako plenio duše u Srbiji, Francuskoj, Engleskoj, u Americi i Aziji. O tome prepodobni Justin Ćelijski 1926. piše:
„Ljudi kažu da je narod pri njegovoj pojavi hrlio kao na pojavu nekog nebeskog poslanika. Ljudi su se gušili u suzama od radosti pri viđenju sa njim. Ako je kogod mogao da se dotakne njegove ruke ili da progovori sa njim smatrao je sebe najsrećnijim. Tako je mislio prost narod, čija osećanja nikad ne varaju i koji srcem poznaje čoveka. Sravnite sada današnje naše episkope i odnošaj naroda prema njima, pa ćete tek onda videti razmer veličine ovoga čoveka prema ostalima. Mitropolit Mihajlo je bio cenjen od celog sveta: u Rusiji je važio kao svetac.
U Francuskoj je izabran za predsednika ‘Međunarodnog Društva za Oslobođenje Afričkih Robova’, iz Engleske i Amerike slate su čitave delegacije i vođena je čitava diplomatska prepiska, da se tačnije dozna njegova veličina i značaj. Na istoku, u Sv. Gori i Jerusalimu, on je bio skoro proglašen za sveca. A samo mi, Srbi, posle sto godina od njegovog rođenja, ne nađosmo za potrebno, ni nezvanično, da se setimo uspomene ovog velikog čoveka i da se od njega poučimo primeru kako valja voleti Crkvu i kako je treba braniti.“
