На данашњи дан 1860. године рођен је руски писац и лекар Антон Павлович Чехов. Чехов је своја прва дела написао да би могао да се издржава током студирања медицине. У књижевности се појавио кратким хуморескама, а затим је прешао на новеле и приповетке где се хумор полако претварао у очај.
Мало је познато да је за време избеглиштва у Русији, митрополит српски Mихаило својом појавом оставио снажан утисак на великог Чехова.
Прогнани српски пастир послужио је као модел руском писцу за писање приповетке „Архијереј“. У њој главни јунак, архијереј Петар, ужива велики углед у туђини, силно тугује за својим завичајем и мајком Маријом, баш како се звала и митрополитова мати. Чехов није био једини очаран српским митрополитом.
Ава Јустин о митрополиту Михаилу
Својом духовном лепотом Михаило је једнако пленио душе у Србији, Француској, Енглеској, у Америци и Азији. О томе преподобни Јустин Ћелијски 1926. пише:
„Људи кажу да је народ при његовој појави хрлио као на појаву неког небеског посланика. Људи су се гушили у сузама од радости при виђењу са њим. Ако је когод могао да се дотакне његове руке или да проговори са њим сматрао је себе најсрећнијим. Тако је мислио прост народ, чија осећања никад не варају и који срцем познаје човека. Сравните сада данашње наше епископе и одношај народа према њима, па ћете тек онда видети размер величине овога човека према осталима. Митрополит Михајло је био цењен од целог света: у Русији је важио као светац.
У Француској је изабран за председника ‘Међународног Друштва за Ослобођење Афричких Робова’, из Енглеске и Америке слате су читаве делегације и вођена је читава дипломатска преписка, да се тачније дозна његова величина и значај. На истоку, у Св. Гори и Јерусалиму, он је био скоро проглашен за свеца. А само ми, Срби, после сто година од његовог рођења, не нађосмо за потребно, ни незванично, да се сетимо успомене овог великог човека и да се од њега поучимо примеру како ваља волети Цркву и како је треба бранити.“
