Zašto i od kada je Savindan školska slava?

Da­le­ke 1840. go­di­ne za­po­če­ta je tra­di­ci­ja da se na Savindan pri­re­đu­ju škol­ske sve­ča­no­sti u čast sve­ti­te­lja i pro­sve­ti­te­lja i znak se­ća­nja na ži­vot i de­lo pr­vog srp­skog ar­hi­e­pi­sko­pa, tvor­ca za­ko­no­dav­stva, za­čet­ni­ka srp­ske sred­njo­ve­kov­ne knji­žev­no­sti, pa­tro­na obra­zov­nih usta­no­va.

Na pred­log Ata­na­si­ja Ni­ko­li­ća, pr­vog rek­to­ra Li­ce­ja u Kra­gu­jev­cu, pre 185 go­di­na Po­pe­či­telj­stvo pro­sve­šte­ni­ja, on­da­šnji pro­svet­ni vrh, pro­gla­si­lo je Svetog Sa­vu za za­štit­ni­ka svih srp­skih ško­la i pro­pi­sa­lo da se od ta­da (14. ja­nu­a­ra po sta­rom ka­len­da­ru, 27. ja­nu­a­ra po no­vom) mo­ra sve­ča­no pro­sla­vlja­ti. Ta­ko je i bi­lo du­že od ve­ka, sve do 1945. go­di­ne, ka­da je pra­zno­va­nje škol­ske sla­ve uki­nu­to od­lu­kom ta­da­šnjih ko­mu­ni­stič­kih vla­sti. Na­kon po­lu­ve­kov­ne za­bra­ne, Sve­ti Sa­va je 1990. go­di­ne po­no­vo us­po­sta­vljen kao sla­va svih srp­skih ško­la i da­nas se pro­sla­vlja.

U škol­skim ka­len­da­ri­ma Sa­vin­dan, Dan du­hov­no­sti i škol­ska sla­va uvek je po­seb­no obe­le­žen, uokvi­ren u ta­be­lar­nim prika­zi­ma kao – rad­ni, ne i na­stav­ni dan (je­di­no je isto ta­ko obe­le­žen još i Vi­dov­dan, ka­da se đa­ci­ma tra­di­ci­o­nal­no do­de­lju­ju đač­ke knji­ži­ce). Pra­vil­ni­ci­ma Mi­ni­star­stva pro­sve­te za dru­ge pra­zni­ke pre­ci­zi­ra­no je da se u osmo­let­ka­ma obe­le­ža­va­ju „iz­u­zev kad pa­da­ju u ne­de­lju”, a u sred­njim ško­la­ma „iz­u­zev kad pa­da­ju u da­ne ka­da ško­la ina­če ne ra­di”.

Najveći u rodu našem

U istoriji i duhovnoj tradiciji srpskog naroda gotovo da nema ličnosti koja je toliko prisutna kao što je to Sveti Sava.

Svetog Savu proslavljamo kao svetitelja crkve, pre svega. Dakle, liturgijski, poštujući njegovu uspomenu, jer crkva konstatuje činjenicu da je neki svetitelj proslavljen, ali Gospod je taj koji proslavlja.

S druge strane, mi smo imali taj blagoslov Božji da su naša tradicija, naša duhovnost, utemeljene na obrascu jednog takvog svetitelja i stoga je ta proslava svetosavskog praznika mnogo šira i bogatija, svečanija nego što to biva u neke druge dane.

Pored toga što je utemeljivač Srpske crkve i najveći naš svetitelj, Sveti Sava zapamćen je kao učitelj, prosvetitelj, državnik, diplomata,