Laza Lazarević postavio je temelje srpske neurologije i bio pionir u gerijatriji. U gerijatriji je napravio značajan napredak otvaranjem Odseka za lečenje staraca. Odeljenje s 13 postelja, 1881. godine, smešta u zakupljenu kuću preko puta Opšte državne bolnice.
„Starost nije ni zdravlje ni bolest. I zato stari kad obole moraju drugačije da se leče, te moraju biti odvojeni od ostalih”, piše on. Značaj njegovih reči možemo gledati i u ovom svetlu: u svetu, gerijatrija je od interne medicine odvojena tek 1909. godine.
Spisku poduhvata u kojima je bio pionir možemo dodati i:
- osnivanje prve laboratorije ustanovljene pri Opštoj državnoj bolnici,
- prvu operaciju katarakte,
- prvi opis Parkinsonove bolesti.
- Borio se za sprovođenje vakcinacije protiv zaraznih bolesti,
- radio na suzbijanju pegavog tifusa
1885. je kao sanitetski major i upravnik rezervne vojne bolnice u Nišu. Rkovodio je bolnicom sa 753 kreveta i zbrinuo više od 1800 ranjenika i bolesnika. Tri godine po završetku rata, Lazarević dobija čin sanitetskog pukovnika i postaje lični lekar kralja Milana Obrenovića.
Mnoge spasio sigurne smrti
Doktor koji je spasao sigurne smrti mnoge pacijente, iz njenih kandži nije mogao da izvuče svoje sinove, Damjana i Vladana, koji su umrli od tuberkuloznog meningitisa. Umro je od tuberkuloze pluća u januaru 1891. godine s nepunih 40 godina.
Objavio i izložio na sednicama Srpskog lekarskog društva 13 radova iz neurologije, 15 iz interne medicine, 18 iz zaraznih bolesti, 5 iz hirurgije i urologije, 4 iz farmakologije, 5 iz toksikologije, 2 iz bakteriologije, 10 iz epidemiologije, javnog zdravstva i sudske medicine.
Lekar Laza Lazarević uživao je veliki ugled među sugrađanima. Supruga Poleksija bila je kći Nikole Hristića, predsednika Vlade Kneževine Srbije. Njen brat Kosta, takođe ugledni diplomata i književnik, bio mu je drug iz mladosti, a dr Vladan Đorđević bio mu je kum.
Živeo je u vili u Hilandarskoj ulici. Uprkos brojnim obavezama, Lazarević stiže da besplatno pregleda i beogradske učenike i pitomce, članove Beogradske trgovačke družine, Ženskog društva. Priča kaže i da je zabranjivao novinama da objavljuju pohvale koje su sastavljali njegovi pacijenti
