Kraj godine dolazi sa još jednim potencijalnim sankcijama koje bi mogle imati uticaj na ceo region.
Od najava američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije(NIS), koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gazpromnjefta i krovne kompanije Gazprom, strahuje ne samo Srbija nego i sve zemlje regiona s obzirom na zavisnost u naftnom sektoru.
Ovde je prvenstveno reč o Jadranskom naftovodu (JANAF) koji je sa NIS-om potpisao ugovor o isporuci nafte do 2026. godine, a kojim preko 90 odsto nafte stiže u Srbiju.
Hrvatskoj ne odgovaraju sankcije Srbiji
To je bila i jedna od tema nedavno održanog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera HrvatskeAndreja Plenkovića, koji je izrazio zainteresovanost da se ovo pitanje što pre reši, jer nikom ne odgovara zavrtanje ventila.
Posebno ne JANAF-u. Postoji interes i od strane Amerike i EU za promenom vlasničke strukture u NIS-u, odnosno smanjivanje udela ruske kompanije.
„Moramo naći održivo rešenje koje je dobro i za JANAF i za ekonomiju Srbije“, rekao je Plenković nakon razgovora sa Vučićem.
„Mislim da nikom nije u interesu da bilo ko, pa ni Srbija, ostane bez nafte, i Hrvatska sigurno neće biti ta koja će biti predvodnik takve politike“, rekao je Plenković, otvarajući time još jedan problem.
A to je ponašanje JANAF-a nakon sankcija, odnosno da li će se poštovati ugovor o isporuci nafte sa NIS-om koji je na snazi do 2026. godine i time rizikovati poslovanje pod sankcijama ili će doći do prekida snabdevanja.
U tom slučaju o detaljima raskida ugovora odlučivao bi arbitražni sud, što je definisano ugovorom.
BiH (ne) treba da brine
Region strahuje da bi u najmanju ruku moglo doći do poskupljenja naftnih derivata, s obzirom na to da Gazprom ima svoju mrežu u BiH.
Međutim, ekonomisti su mišljenja da, ukoliko dođe do sankcija, one neće imati preveliki uticaj na samo tržište BiH.
„Sve zavisi od toga kako će se Srbija odnositi prema tim sankcijama. Odnosno da li će doći do prepakivanja vlasničke strukture“, kaže stručnjak za energetiku iz Sarajeva Almir Bečarević, ne želeći da prejudicira moguće posledice na BiH.
„Činjenica je da uvozimo derivate iz Srbije, ali moramo videti rasplet situacije sa većinskim vlasništvom. Indirektno će se osetiti, jer Gazprom poseduje pumpe u BiH a nabavljaju naftu u Pančevu, tako da je sve otvoreno“, pojašnjava Bečarević.
Tržište BiH pokriva oko 20 odsto derivata iz Rafinerije u Pančevu, što nije velika količina. Međutim, radi se o relativno malom tržištu podložnom uticaju, pa bi moglo doći do poskupljenja.
Ekonomista Zoran Pavlović rešenje takođe vidi u prepakivanju vlasničke strukture, kako bi se rasteretio pritisak ne samo na Srbiju nego i na JANAF, koji ima najveće ugovore upravo sa NIS-om, INA-om i MOL-om.
U takvim okolnostima ne veruje da će biti značajnih turbulencija jer nikom nije u interesu da uništava kompanije koje su žile kucavice.
„Kada pogledamo u konačnici gde se nalazi BiH, mislim da ne treba da se brinemo, jer je distribucija koju mi ovde imamo dobijena iz više kanala – iz Italije, ali i preko luke Ploče“, kaže Pavlović.
Rusko–američki antagonizam
Srbija je u ovom slučaju preko 90 odsto zavisna od isporuke nafte JANAF-om. A alternativa bi bio transport baržama Crnim morem što je malo verovatno.
„Imamo šareno definisanu distributersku mrežu koja ne bi trebalo direktno da potpada pod američke sankcije“, zaključuje Pavlović.
BiH ima dva aranžmana sa Srbijom u ovom trenutku. Jedan je uvoz oko 20 odsto naftnih derivata i to je dopuna redovnog uvoza koji ide preko italijanskih rafinerija. Drugi aspekt je izvoz sirove nafte iz Obudovca, koji se za sada izvozi u Srbiju u probnim količinama. U slučaju sankcija, sve to bi bilo zaustavljeno.
Najavu sankcija komentarisao je i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil, koji nije potvrdio uvođenje sankcija.
Međutim, kaže da je rizik saradnje sa ruskim firmama oduvek postojao, naglasivši da bi upravo „promena vlasništva sigurno donela više mira i prosperiteta, i u Srbiji i u regionu“.
Sa druge strane, ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov imao je drugačiju poruku za Amerikance, i što se tiče nafte, ali i aktuelne priče oko gasovoda Južna interkonekcija.
„Amerikanci rade sve, od eksplozije Severnog toka do sankcionisanja naših banaka, samo da ne dođe do ruskog gasa u BiH. Evo, vidimo sada nameravaju neke sankcije protiv NIS-a u Srbiji i to će biti možda neki maligni uticaj na odnose Ruske Federacije i BiH u ovom smislu“, rekao je Kalabuhov za BHRT.
Moguća rešenja
Stručnjaci, osim otkupa dela vlasničke strukture od Rusa u cilju preuzimanja većinskog vlasništva, vide i potpuni otkup ruskog udela u NIS-u kao jednu od mogućnosti.
Istovremeno, malo je onih koji smatraju da je takav scenario realan, jer osim ekonomskog, ruski uticaj u smislu prisustva u nekadašnjem državnom energetskom gigantu značajan je i u političkom smislu.
Takođe, ne isključuje se ni mogućnost dogovora sa Amerikancima da sankcije ne budu uvedene, jer bi to imalo širi uticaj od onog što se želi postići u Srbiji.
Gazpromnjeft i Gazprom imaju 56,15 odsto vlasništva u bivšem državnom gigantu Srbije NIS-u, dok je 29,87 odsto u vlasništvu Republike Srbije. Ostatak su manjinski akcionari.
Evropska unija i SAD stavili su Gazpromnjeft na crnu listu 2014. godine, nakon ruske aneksije ukrajinskog poluostrva Krim.
Ukoliko do sankcija dođe, najveće pitanje na regionalni uticaj biće da li će JANAF da prati američke sankcije ili će nastaviti sa isporukom nafte Srbiji, što je prema mišljenju stručnjaka u ovom trenutku teško očekivati.
