U deklaraciji sa ovogodišnjeg samita G20 u Nju Delhiju nije bilo ni reči o ukrajinskoj krizi, što je izazvalo negodovanje iz Kijeva, pohvale iz Moskve, i tvrdnje zapadnih lidera da, uprkos toj činjenici, samit i završna deklaracija predstavljaju uspeh.
Imajući u vidu nesuglasice članica G20 po pitanju ukrajinskog sukoba, “Politiko” zaključuje da je Zapad žrtvovao priliku da promoviše svoje stavove o Ukrajini kako bi “sačuvao” ovu platformu.
“Alternativa bi bila nefunkcionisanje G20, što bi dovelo do sumnje u budućnost G20. Mislim da je indijsko predsedavanje sačuvalo G20 kao verovatno jedan od poslednjih globalnih foruma koji rade”, rekao je neimenovan visoki EU zvaničnik upoznat sa pregovorima na kraju samita.
Želja za održavanjem G20 u životu po svaku cenu odražava sve dublju anksioznost u vezi sa organizacijom koja se mogla primetiti u nedeljama pre samita u Nju Delhiju, navodi “Politiko” i dodaje da organizacija, osnovana pre skoro četvrt veka kako bi uključila ekonomije u razvoju u međunarodni ekonomski dijalog, nailazi na pretnje po svoju moć i legitimitet.
Najuočljivija od njih je odluka kineskog predsednika Si Đinpinga da preskoči samit u Nju Delhiju nakon što je prethodno igrao ključnu ulogu na samitu BRIKS-a u Johanezburgu, kada su u BRIKS primljene Iran, Saudijska Arabija, Argentina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Egipat i Etiopija.
Novi pristup ukrajinskom sukobu?
Dok se zapadni zvaničnici ponose činjenicom da su završnu deklaraciju podržale sve članice, što je istakao i državni sekretar SAD Entoni Blinken, kritičari podsećaju da se u poslednjim zaključcima samita G20 na Baliju prošle godine pominje “agresija Ruske Federacije na Ukrajinu.”
Ipak, i takvu deklaraciju sa Balija podržala je, kako se navodi, samo “većina” članica G20, a ne sve.
U ovogodišnjoj deklaraciji, umesto toga je bilo reči o privrženosti Povelji Ujedinjenih nacija, “sveobuhvatnoj, hitroj i efikasnoj implementaciji” crnomorskog Sporazuma o žitu, kao i o neophodnosti “pravednog i istrajnog mira u Ukrajini.”
Drugi EU zvaničnik kaže da je strateška odluka iza deklaracije bila motivisana očuvanjem formata G20, ali “Politiko” dodaje da bi deklaracija mogla i da ukazuje na novi pristup ukrajinskom sukobu.
Kako navodi ovaj portal, Zapad je primetio pokušaje nezapadnih zemalja, uključujući Tursku, Južnu Afriku i Saudijsku Arabiju da se postave kao diplomatski posrednici u rešavanju rusko-ukrajinskog sukoba, i spreman je da sarađuje sa ovim geopolitičkim igračima.
Predsedavanje Indije nad G20, namera Brazila da igra veću ulogu u južnoameričkom regionu, kao i primanje Afričke unije u G20 ukazuju da se sve više nezapadnih zemalja uključuje u dijalog, podseća “Politiko”.
Dok se dinamika geopolitičke moći menja sa grupom nezapadnih zemalja u razvoju koja sve više pokazuje svoj uticaj, samit G20 u Indiji pokazao je da su SAD i EU primorane da se priključe ostatku sveta i opredele se za kolektivnu akciju, zaključuje ovaj portal.
(RT)
