Elektroprivreda Srbije (EPS) je glavni energetski sistem zemlje koji upravlja najznačajnijim potencijalima, a prolazi kroz transformaciju svog poslovanja i tranziciju odakle dobija energiju, u isto vreme.
Srbija je samo nasumično usvojila neke datume koji treba da budu ispoštovani kada je odustanak od uglja u pitanju, bez jasnog plana na godišnjim nivoima kako bi ta tranzicija trebalo da se odvija i bez transparetnosti projekata i procesa koji bi je pratili što, prema rečima stručnjaka u oblasti zaštite okoline, ostavlja bojazan da neće biti pravedne trazicije.
Kako i šta se radi u termoelektranama?
Prema rečima Mirka Popovića, programskog direktora iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) mnogo je pitanja na koje nemamo odgovor, kako i šta se radi sa termoelektranama i kako se sprovodi pravedna tranzicija, a u središtu svega je vodeća srpska energetska kompanija.
„EPS je najveći pojedinačni emiter ugljen-dioksida u Srbiji i njegove emisije čine 40 odsto svih ukupnih emisija gasova sa efektom staklene bašte u zemlji, prema poslednjem dostupnom inventaru o emisiji. To je negde oko 25 i 27 miliona tona u zavisnosti od godine, pa je onda logično da je pitanje dekarbonizacije u stvari pitanje dekarbonizacije EPS-a.
Pitanje dekarbonizacije
Sa druge strane pitanje dekarbonizacije je neminovno i ne možemo ga izbeći. Sporno je to što, kada Srbija utvrđuje tu politiku, ona ne definiše datum prestanka korišćenja uglja, niti definiše trajektorij, putanju kako će taj proces da teče od 2024. do 2050. odnosno do godine koja je dugoročni cilj karbonske neutralnosti“, kaže Popović.
Srbija nije utvrdila datum dekarbonizacije nekim javnim, političkim dokumentom nego ugovorom sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), a koji je potpisan kao zajam za EPS od 300 miliona evra prošle godine.
Prema rečima Popovića, očigledno da je tu EBRD postavio uslove da Srbija mora da utvrdi taj datum, pa je ovo jedino mesto u aktima koje su usvojile vlasti u Srbiji gde se pominje datum kada će Srbija prestati da koristi ugalj za dobijanje električne energije.
Ovo je vrlo neodređeno i kasno ako pogledate realnost u okruženju u Evropskoj uniji i globalno, kaže programski direktor RERI-ja.
Nije nepoznato da se u Srbiji licitiraju datumi i probijaju rokovi
Nije nepoznato da se u Srbiji licitiraju datumi i probijaju rokovi, što su građani ove zemlje više puta dobro osetili i plaćaju iz svog džepa svako pomeranje datuma ili nepoštovanje dogovora. A, kako Popović objašnjava, nije samo problem u datumu već je svaki propust u ovako velikim tranzicijama i projektima, ono što nastavlja da zagađuje okolinu.
Nezakonit rad termoelektrana
Termoelektrane (TE) su veliki zagađivači, one nisu samo emiteri ugljenika, a ne mogu ni da ispune standarde ni Direktive o velikim ložištima, a ni Direktive o industijskim emisijama, na šta se Srbija obavezala.
Onda je dobro znati šta ćemo da radimo do te 2050. godine. Popović objašnjava i da za ovu temu u okviru tranzicije imamo u različitim dokumentima i različite informacije o tome.
„TE Kolubara A i Morava su pogoni manjih kapaciteta koji rade nezakonito nakon 31. decembra 2023. godine. Pa se samim tim i EPS našao u situaciji nezakonitog poslovanja i mi nemamo rešenje šta će biti sa ovim problemom. Obraćali smo se inspekciji za zaštitu životne okoline, a oni su obavili nadzor pre tog decembra prošle godine.
Ova odluka je usvojena kada smo usvojili Direktivu o velikim ložištima kada smo se obavezali da će ove TE prestati da rade ili će se uskladiti sa standardima o emisijama. U odgovoru inspekcije nam je rečeno da je Vlada odobrila trogodišnji plan poslovanja EPS-a i odlučila da ti objekti nastave da rade zbog potreba energetskog bilansa. Vlada je odlučila da se ogluši o međunarodni ugovor“, kaže Popović.
Odluke u suprotnosti sa zakonom
Kako Popović objašnjava, imamo te pojedinačne odluke koje su u suprotnosti sa zakonom. Sa druge strane, postoji kontekst pravedne trazicije, odnosno potrebe da se dogodi socio-ekonomska transformacija pre svega u tim regionima koji zavise od uglja. Onda se postavlja pitanje šta će ti ljudi da rade? „
Ako nemate jasne poruke, ako nemate jasan plan, te ljude onda dovodite u zabludu i držite ih u neizvesnosti oko nečega što je izvesno“, kaže Popović. Ono što je izvesno je da će morati da se prestane sa prozvodnjom uglja.
Oprečnim informacijama podstičete očekivanja kod ljudi i to je vrlo osetljiva stvar, jer radi se o nečijim radnim mestima, životima, kaže programski direktor RERI-ja.
„Šalje se poruka, sve će da bude kao pre – ali neće. To koči pravednu energetsku tranziciju. U tom lancu odgovornosti niko ništa i ne preduzima. Sve stoji, pa postoji rizik da će se doneti neke odluke u vrlo kratkom roku, koje će imati pre svega posledice po radnike u tom preduzeću.
Postoji proces izrade Akcionog plana za pravednu tranziciju i mi učestvujemo u tome, ali se ta radna grupa nije sastala već dve godine ili mi ne znamo za to. Čak se i Vlada Srbije obavezala da će do 2030. godine da uđe u sistem oporezivanja i trgovine emisijama, a to je dosta blizu“, ističe Popović.
