Izraelski stručnjak za istraživanje Holokausta Gideon Grajf rekao je da broj žrtava u ustaškom logoru Jasenovac nije pitanje diskusije, već činjenica, ističući da je broj od 700.000 žrtava istorijska činjenica, koja samo može da se prihvati i njome ne može da se trguje.
Grajf smatra da brojke ipak nisu primarne kada je reč o istini o Jasenovcu, već prioritet treba da bude na surovosti počinilaca zločina i strašnoj patnji pritvorenika koji su bili u tom koncentracionom logoru.
On je istakao da bežanje od istorije ne doprinosi ničemu i da proizvodi samo negativne posledice, jer se istorija, čak i kada je krvava, ne može promeniti.
“Najvažnije je obrazovanje i zato treba učiti o zločinima o Jasenovcu i poznavati detalje, jer kada njih poznajete, imate celu sliku“, rekao je Grajf, piše RTRS.
On je naglasio da su nastavnici dužni da više podučavaju decu o ustaškim zločinima i da utiču na mlade koji će jednog dana odrasti.
„Nastavnici treba da govore više o stvarnim činjenicama. Ne postoji zamena za nastavnike kada je reč o istini o Jasenovcu“, rekao je Grajf. „Hrvatsko-ustaško konačno rešenje” sprovelo je u delo ubistvo 75 odsto jevrejske populacije, uključujući 57 rabina, koji su bili poklani, zajedno sa jevrejskim ženama, decom i muškarcima.
Još je nerešen broj smrtno stradalih Srba. Odvojeno od brutalnih ubistava u Jasenovcu, njihov broj u ovom logoru predmet je rasprava među istoričarima. Ipak, polažem nade u opširno istraživanje, koje je objavio profesor Menahem Šelak, iz Jad Vašema, koji je odredio 700 hiljada kao konačni broj ubijenih u Jasenovcu, od kojih je bilo najmanje 500 hiljada Srba lišenih života.
Ali ono što je najtragičnije, bio je i zloglasni logor za decu, jedinstven u okupiranoj Evropi. Blizu 20 hiljada jevrejske, srpske i romske dece logoraša tamo je brutalno ubijeno, od ukupnog broja od 76 hiljada dece koja su stradala u „Ustaškom konačnom rešenju”, a koje je započeto šest meseci pre Nemačkog nacističkog konačnog rešenja.
Oko 12 hiljada dece logoraša spasila je Diana Obekser Budisavljević, ali većina te dece izgubila je svoj identitet, zato što su nasilno preobraćena u katoličanstvo i data na usvajanje. Dobro poznat slučaj bila je jugoslovenska i hrvatska glumica Božidarka Frajt, koja je 1974. godine jedino saznala podatak o sebi da je bila srpsko siroče sa Kozare, da je bila usvojena i da je odgajana sa ukradenim identitetom ‒ kao Hrvatica.
