Израелски стручњак за истраживање Холокауста Гидеон Грајф рекао је да број жртава у усташком логору Јасеновац није питање дискусије, већ чињеница, истичући да је број од 700.000 жртава историјска чињеница, која само може да се прихвати и њоме не може да се тргује.
Грајф сматра да бројке ипак нису примарне када је реч о истини о Јасеновцу, већ приоритет треба да буде на суровости починилаца злочина и страшној патњи притвореника који су били у том концентрационом логору.
Он је истакао да бежање од историје не доприноси ничему и да производи само негативне последице, јер се историја, чак и када је крвава, не може променити.
“Најважније је образовање и зато треба учити о злочинима о Јасеновцу и познавати детаље, јер када њих познајете, имате целу слику“, рекао је Грајф, пише РТРС.
Он је нагласио да су наставници дужни да више подучавају децу о усташким злочинима и да утичу на младе који ће једног дана одрасти.
„Наставници треба да говоре више о стварним чињеницама. Не постоји замена за наставнике када је реч о истини о Јасеновцу“, рекао је Грајф. „Хрватско-усташко коначно решење” спровело је у дело убиство 75 одсто јеврејске популације, укључујући 57 рабина, који су били поклани, заједно са јеврејским женама, децом и мушкарцима.
Још је нерешен број смртно страдалих Срба. Одвојено од бруталних убистава у Јасеновцу, њихов број у овом логору предмет је расправа међу историчарима. Ипак, полажем наде у опширно истраживање, које је објавио професор Менахем Шелак, из Јад Вашема, који је одредио 700 хиљада као коначни број убијених у Јасеновцу, од којих је било најмање 500 хиљада Срба лишених живота.
Али оно што је најтрагичније, био је и злогласни логор за децу, јединствен у окупираној Европи. Близу 20 хиљада јеврејске, српске и ромске деце логораша тамо је брутално убијено, од укупног броја од 76 хиљада деце која су страдала у „Усташком коначном решењу”, а које је започето шест месеци пре Немачког нацистичког коначног решења.
Око 12 хиљада деце логораша спасила је Диана Обексер Будисављевић, али већина те деце изгубила је свој идентитет, зато што су насилно преобраћена у католичанство и дата на усвајање. Добро познат случај била је југословенска и хрватска глумица Божидарка Фрајт, која је 1974. године једино сазнала податак о себи да је била српско сироче са Козаре, да је била усвојена и да је одгајана са украденим идентитетом ‒ као Хрватица.
