U najgorem scenariju (za naftno tržište) bio bi izraelski napad koji bi smanjio izvoz iranske nafte, a pitanje postaje da li će Saudijci povećati proizvodnju da nadoknade gubitak. Ili će pokušati da iscrpe globalne zalihe kako bi podržali cene, što bi značilo da Brent ostane iznad 80 dolara.
U odsustvu takvog napada, sigurnosna premija će biti samo privremena, a slabljenje u osnovnim faktorima će ponovo preuzeti primat, pa bi Brent mogao pasti ispod 75 dolara.
Sukob na Bliskom istoku prelazi u „beskrajni rat“
Trenutno se čini da sukob na Bliskom istoku prelazi u „beskrajni rat“, gde Izrael pokušava da uništi Hamas i Hezbolah, što je gotovo sigurno nemoguće. I da zastraši Iran kako bi smanjio svoju podršku članovima „ose otpora“.
Do sada je šteta koju su raketni napadi naneli Iranu i Izraelu minimalna, ali zabrinutost da bi situacija mogla eskalirati održava cene nafte na višem nivou, pri čemu se vraća naš stari poznanik, sigurnosna premija.
Cene koje su bile pod pritiskom osnovnih tržišnih faktora porasle su za pet do osam dolara po barelu poslednjih dana. Uzimajući u obzir mogući pravac sukoba, šta različiti scenariji znače za cene nafte?
Više scenarija
Prvo, važno je imati na umu da, dok osnovni faktori obično evoluiraju sporo, geopolitički događaji mogu se brzo i drastično promeniti. Iako ponuda nafte ponekad naglo opadne, potražnja se razvija postepeno: sledeći mesec, sledeći kvartal, neće se znatno razlikovati od trenutnih nivoa. U suštini, geopolitika je brza, dok su osnovni faktori spori, ali trajniji.
U tom kontekstu, razmotrimo različite političko-vojne odluke u budućnosti. Može se pretpostaviti da će Izrael nastaviti rat protiv Hamasa i Hezbolaha. Ali, njihov odgovor na poslednji iranski raketni napad ostaje nejasan. Postoje četiri verovatna izbora: minimalni napad, kao nakon raketiranja u aprilu, smanjio bi tenzije i brzo oborio cene nafte. Međutim, trenutna izraelska retorika implicira da je to malo verovatno.
Sledeći scenario bi mogao biti veći izraelski napad na iranske vojne baze i infrastrukturu, poput skladišta oružja ili fabrika. S obzirom na nedavne događaje, jasno je da Izrael ima dobre obaveštajne podatke o svojim protivnicima. Zato je takav napad moguć, iako bi dugoročni efekti bili minimalni.
Ipak, Iran bi gotovo sigurno odgovorio još jednim raketnim napadom. To bi značilo da bi razmena udaraca potrajala, a sigurnosna premija na cene nafte ostala povišena.
Napad na nuklearna ili naftna postrojenja?
Treća opcija bila bi da Izrael napadne iranska nuklearna postrojenja.
Nešto što Izrael navodno dugo želi, ali je bio suzdržan pod uticajem SAD-a. Međutim, s obzirom na smanjen uticaj SAD-a, Netanjahu bi mogao biti u iskušenju da preduzme taj korak.
Uspešan napad bi video kao krunu svoje duge političke karijere. Postoji nesigurnost u pogledu izraelske sposobnosti da pokrene takav napad bez pomoći SAD-a. Mnogi upozoravaju da iranska postrojenja nisu ranjiva na vazdušne udare.
Ipak, Izrael bi mogao smatrati da bi čak i manja šteta na tim lokacijama mogla poslužiti kao zastrašujući faktor za dalju iransku odmazdu. Opet, to bi dovelo do kontinuiranog nasilja i održavanja sigurnosne premije na visokom nivou.
Konačno, neki sugerišu da bi Izrael mogao napasti iransku naftnu infrastrukturu, uključujući rafinerije ili izvozna postrojenja. Smanjenje iranskih prihoda od nafte bilo bi poželjno iz izraelske perspektive, iako bi SAD verovatno odvratile od takvog poteza.
Posebno Bajdenova administracija, koja ne želi oktobarsko iznenađenje u vidu viših cena nafte, iako politički uticaj SAD-a trenutno izgleda slab.
Strah od napada na naftnu industriju je najveći
Očekivanja izraelskog napada na iransku naftnu industriju objašnjavaju veći deo nedavnog rasta cena, jer je to jedini verovatni razvoj koji bi imao direktan uticaj na svetsko naftno tržište.
Međutim, čak i uništenje rafinerija u Abadanu i Bandar Abasu, kapaciteta 700.000 barela dnevno, ne bi imalo značajan efekat na svetsko tržište nafte, uprkos tome što bi proizveo spektakularne video snimke požara i eksplozija.
Iranska nacionalizacija imovine Britiš Petroleuma i zatvaranje Abadana podigli su cene nafte u Aziji za otprilike 30%. U to vreme je Abadan obezbeđivao veliki deo potražnje za azijskim proizvodima.
Sada te dve rafinerije zajedno obezbeđuju manje od 1% svetskog kapaciteta i lako bi se mogle zameniti. Slika ispod prikazuje kapacitet rafinerije i propusnost sa podrazumevanih 20.000 barela dnevno viška kapaciteta, ali precenjuje raspoloživi kapacitet.
Realnija procena bi bila oko 3-5.000 barela dnevno viška kapaciteta, u svakom slučaju, više nego dovoljno da zameni bilo kakav poremećaj u iranskim operacijama. Došlo bi do nekog rebalansa i Iran bi izgubio novac, ali osim toga uticaj bi bio mali.
Kako bi izgledao napad na iranska naftna polja?
Napad na iranska naftna polja takođe bi izgledao impozantno, generišući masivne požare, ali imali bi samo ograničen efekat na zalihe s obzirom na disperzovanu prirodu proizvodnje. Uništenje postrojenja za utovar tankera na ostrvu Karg bilo bi ozbiljnije i moglo bi smanjiti izvoz iranske nafte za možda 1.000 barela dnevno u najgorem slučaju.
Zatim, postavlja se pitanje da li će Saudijci zameniti izgubljeno snabdevanje ili ne. Imaju dovoljno slobodnih kapaciteta, ali bi možda radije pustili da se tržišta zaoštre, zalihe padaju, a cene učvrste. U tom slučaju, Brent bi ostao na ili iznad 80 dolara.
Tri moguća scenarija
U suštini, postoje tri moguća scenarija: nivo nasilja ostaje konstantan ili opada, u kom slučaju će sigurnosna premija izbledeti i Brent bi se vratio na nivo od 70-75 dolara.
Alternativno, eskalacija sa stalnim raketnim napadima ili atentatima održala bi cene nafte povišenim, kao što je sada (Brent oko 78 dolara).
Konačno, svaki napad na iransku naftnu infrastrukturu podigao bi Brent iznad 80 dolara, ali samo ako bi iranski izvoz značajno opao, a Saudijci odbili da povećaju proizvodnju. Sve u svemu, očekuje se da će cene nafte uskoro pasti na nivoe iz septembra, a šanse da Brent ostane iznad 80 dolara duže vreme su male. Ipak, klađenje na mir na Bliskom istoku nikada nije za one slabog srca.
