У најгорем сценарију (за нафтно тржиште) био би израелски напад који би смањио извоз иранске нафте, а питање постаје да ли ће Саудијци повећати производњу да надокнаде губитак. Или ће покушати да исцрпе глобалне залихе како би подржали цене, што би значило да Брент остане изнад 80 долара.
У одсуству таквог напада, сигурносна премија ће бити само привремена, а слабљење у основним факторима ће поново преузети примат, па би Брент могао пасти испод 75 долара.
Сукоб на Блиском истоку прелази у „бескрајни рат“
Тренутно се чини да сукоб на Блиском истоку прелази у „бескрајни рат“, где Израел покушава да уништи Хамас и Хезболах, што је готово сигурно немогуће. И да застраши Иран како би смањио своју подршку члановима „осе отпора“.
До сада је штета коју су ракетни напади нанели Ирану и Израелу минимална, али забринутост да би ситуација могла ескалирати одржава цене нафте на вишем нивоу, при чему се враћа наш стари познаник, сигурносна премија.
Цене које су биле под притиском основних тржишних фактора порасле су за пет до осам долара по барелу последњих дана. Узимајући у обзир могући правац сукоба, шта различити сценарији значе за цене нафте?
Више сценарија
Прво, важно је имати на уму да, док основни фактори обично еволуирају споро, геополитички догађаји могу се брзо и драстично променити. Иако понуда нафте понекад нагло опадне, потражња се развија постепено: следећи месец, следећи квартал, неће се знатно разликовати од тренутних нивоа. У суштини, геополитика је брза, док су основни фактори спори, али трајнији.
У том контексту, размотримо различите политичко-војне одлуке у будућности. Може се претпоставити да ће Израел наставити рат против Хамаса и Хезболаха. Али, њихов одговор на последњи ирански ракетни напад остаје нејасан. Постоје четири вероватна избора: минимални напад, као након ракетирања у априлу, смањио би тензије и брзо оборио цене нафте. Међутим, тренутна израелска реторика имплицира да је то мало вероватно.
Следећи сценарио би могао бити већи израелски напад на иранске војне базе и инфраструктуру, попут складишта оружја или фабрика. С обзиром на недавне догађаје, јасно је да Израел има добре обавештајне податке о својим противницима. Зато је такав напад могућ, иако би дугорочни ефекти били минимални.
Ипак, Иран би готово сигурно одговорио још једним ракетним нападом. То би значило да би размена удараца потрајала, а сигурносна премија на цене нафте остала повишена.
Напад на нуклеарна или нафтна постројења?
Трећа опција била би да Израел нападне иранска нуклеарна постројења.
Нешто што Израел наводно дуго жели, али је био суздржан под утицајем САД-а. Међутим, с обзиром на смањен утицај САД-а, Нетанјаху би могао бити у искушењу да предузме тај корак.
Успешан напад би видео као круну своје дуге политичке каријере. Постоји несигурност у погледу израелске способности да покрене такав напад без помоћи САД-а. Многи упозоравају да иранска постројења нису рањива на ваздушне ударе.
Ипак, Израел би могао сматрати да би чак и мања штета на тим локацијама могла послужити као застрашујући фактор за даљу иранску одмазду. Опет, то би довело до континуираног насиља и одржавања сигурносне премије на високом нивоу.
Коначно, неки сугеришу да би Израел могао напасти иранску нафтну инфраструктуру, укључујући рафинерије или извозна постројења. Смањење иранских прихода од нафте било би пожељно из израелске перспективе, иако би САД вероватно одвратиле од таквог потеза.
Посебно Бајденова администрација, која не жели октобарско изненађење у виду виших цена нафте, иако политички утицај САД-а тренутно изгледа слаб.
Страх од напада на нафтну индустрију je највећи
Очекивања израелског напада на иранску нафтну индустрију објашњавају већи део недавног раста цена, јер је то једини вероватни развој који би имао директан утицај на светско нафтно тржиште.
Међутим, чак и уништење рафинерија у Абадану и Бандар Абасу, капацитета 700.000 барела дневно, не би имало значајан ефекат на светско тржиште нафте, упркос томе што би произвео спектакуларне видео снимке пожара и експлозија.
Иранска национализација имовине Бритиш Петролеума и затварање Абадана подигли су цене нафте у Азији за отприлике 30%. У то време је Абадан обезбеђивао велики део потражње за азијским производима.
Сада те две рафинерије заједно обезбеђују мање од 1% светског капацитета и лако би се могле заменити. Слика испод приказује капацитет рафинерије и пропусност са подразумеваних 20.000 барела дневно вишка капацитета, али прецењује расположиви капацитет.
Реалнија процена би била око 3-5.000 барела дневно вишка капацитета, у сваком случају, више него довољно да замени било какав поремећај у иранским операцијама. Дошло би до неког ребаланса и Иран би изгубио новац, али осим тога утицај би био мали.
Како би изгледао напад на иранска нафтна поља?
Напад на иранска нафтна поља такође би изгледао импозантно, генеришући масивне пожаре, али имали би само ограничен ефекат на залихе с обзиром на дисперзовану природу производње. Уништење постројења за утовар танкера на острву Карг било би озбиљније и могло би смањити извоз иранске нафте за можда 1.000 барела дневно у најгорем случају.
Затим, поставља се питање да ли ће Саудијци заменити изгубљено снабдевање или не. Имају довољно слободних капацитета, али би можда радије пустили да се тржишта заоштре, залихе падају, а цене учврсте. У том случају, Брент би остао на или изнад 80 долара.
Три могућа сценарија
У суштини, постоје три могућа сценарија: ниво насиља остаје константан или опада, у ком случају ће сигурносна премија избледети и Брент би се вратио на ниво од 70-75 долара.
Алтернативно, ескалација са сталним ракетним нападима или атентатима одржала би цене нафте повишеним, као што је сада (Брент око 78 долара).
Коначно, сваки напад на иранску нафтну инфраструктуру подигао би Брент изнад 80 долара, али само ако би ирански извоз значајно опао, а Саудијци одбили да повећају производњу. Све у свему, очекује се да ће цене нафте ускоро пасти на нивое из септембра, а шансе да Брент остане изнад 80 долара дуже време су мале. Ипак, клађење на мир на Блиском истоку никада није за оне слабог срца.
