Na današnji dan, 7. oktobra 1915. godine, major Dragutin Gavrilović, komandant Drugog bataljona Desetog puka srpske vojske, upisao je svoje ime u večnost jednim od najpoznatijih govora u istoriji Srbije. Uoči sudbonosne bitke za odbranu Beograda, Gavrilović je izdao naredbu braniocima koji su ostali kao poslednja linija odbrane prestonice pred nadirućim snagama Nemačke, Austrougarske i Mađarske. Njegov istorijski govor, duboko urezan u pamćenje srpskog naroda, pozivao je vojnike da se žrtvuju za čast i slavu Otadžbine, u trenutku kada su bili svesni da im je ishod bitke verovatno koban.
„Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred u slavu…“ – ove reči su odjeknule poput zapovesti za besmrtnost. Njegov odred je žrtvovan, ali su vojnici, osnaženi duhom svog komandanta, krenuli u poslednji juriš u kojem su gotovo svi izginuli, uključujući i samog majora Gavrilovića koji je tom prilikom teško ranjen.
Ovaj čin herojstva postao je simbol nepokolebljivog otpora i patriotizma. Hrabri branioci Beograda pokazali su svetu da čast i sloboda nemaju cenu. Njihova žrtva zauvek će ostati deo kolektivnog pamćenja Srbije i podsetnik na slavne trenutke borbe za nezavisnost i čast srpske prestonice.
Govor majora Dragutina Gavrilovića, braniocima Beograda, glasio je ovako:
„Vojnici, junaci!
Tačno u 15 časova neprijatelj se ima razneti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje.
Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Beograd!“
Ove reči, pune hrabrosti i odanosti Otadžbini, pozvale su branioce na herojski juriš protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja, pretvarajući ih u besmrtne simbole srpske istorije.