Federalna služba bezbednosti Rusije objavila je nove arhivske materijale o samoubistvu vođe nacističke Nemačke Adolfa Hitlera krajem aprila 1945. godine. RIA Novosti su prenele dokumenta iz istražnog dosijea o bivšem ličnom pilotu Hitlera, SS grupenfireru, general-potpukovniku policije Hansu Bauru, koji se čuva u odeljenju FSB-a za Novgorodsku oblast.
Baurova autobiografija na nemačkom jeziku, sa prevodom, i njegovo svedočenje na ispitivanju u NKVD-u u decembru 1945, sada su prvi put predstavljeni.
Hitlerove drhtave ruke
Kako je pisao tokom ispitivanja, sve do samog kraja aprila 1945. Hitlerovo uže okruženje, koje je bilo pored njega u bunkeru Rajhs kancelarije u Berlinu, nije znalo za firerove konačne namere.
„Tek 30. aprila, popodne, pozvao me je zajedno sa mojim ađutantom, pukovnikom Becom. Hitler me je dočekao u hodniku i odveo u svoju sobu. Rukovao se sa mnom i rekao: Baur, želim da se pozdravim sa vama, želim da vam se zahvalim za sve godine službe““, priseća se bivši pilot.
„Bio je veoma star i iscrpljen. Ruke su mu drhtale, bilo mi je jasno da su doneli konačnu odluku da izvrše samoubistvo”, rekao je vojnik. Hitler mu je rekao da za uspomenu želi da mu pokloni svoju omiljenu sliku, Rembrantov portret kralja Fridriha Velikog koji je visio u njegovoj sobi. Baur je pokušao da odvrati Hitlera od samoubistva, „jer će se tada sve raspasti za nekoliko sati“.
Plašio se da ga Rusi ne obese
„Moji vojnici ne mogu i ne žele više da izdrže. Ne mogu više”, odgovorio je Hitler. Dalje je rekao da su „Rusi na Potsdamer placu“ i da bi mogli da ga uhvate živog, navodno koristeći gas za spavanje. Hitler je dodao da je naredio da se spale njegov leš i leš njegove supruge Eve Braun. Plašio se da će biti obešeni radi predstave, kao što su italijanski partizani prethodno obesili leš vođe fašističke Italije Benita Musolinija.
„Jednog dana kasnije moraću da napišem na svom nadgrobnom spomeniku – pao je žrtva svojih generala“ – to su, kako se priseća Baur, bile poslednje reči Hitlera koje je čuo. „Bec i ja smo se ćutke rukovali sa Hitlerom i otišli,“ dodao je bivši pilot.
Napuštajući Hitlera, Baur i Bec su otišli da unište papire i pripremili se da napuste Rajhs kancelariju. Par sati nakon razgovora, spakovavši stvari, vratio se u bunker da uzme obećani portret.
„Prednji deo privatnih prostorija bio je veoma zadimljen. Nekoliko SS stražara je uzbuđeno trčalo gore dole. Pitao sam da li je sve gotovo? Da. Gde su leševi? u bašti Carske kancelarije,” napisao je Baur.
Bio je „izuzetno šokiran onim što se dogodilo“. Baur je pokušao da se seti u koje vreme se sve dogodilo. „Kada sam se oprostio od Hitlera, bilo je 6-7 sati uveče. Vratio sam se u sklonište u devet”, priseća se on.
Potraga za vođama Rajha
Uoči bitke za Berlin u aprilu 1945. godine, sovjetska vojna kontraobaveštajna služba Smerš je dobila zadatak da pronađe i uhapsi Hitlera i druge vođe nacističke Nemačke. Vojni kontraobaveštajci su upali u Rajhstag i Rajh kancelariju sa opremljenim „firerbunkerom“ u svom dvorištu – pažljivo utvrđenom, betoniranom podzemnom građevinom u kojoj su se Hitler i ministar propagande Trećeg rajha Jozef Gebels krili poslednjih meseci rata.
Nakon zauzimanja bunkera 2. maja 1945. počelo je mukotrpno prikupljanje podataka o lokacijama gde se nalaze najviše vođe nacističke Nemačke. Među svedocima poslednjih dana firera bili su načelnik odbrane sektora „Citadela“ Vilhelm Monke, šef Hitlerove lične garde Hans Ratenhuber, stariji sobar Hajnc Linge, lični ađutant Oto Gunše i lični pilot, komandant Firerove „eskadrile“ Hans Baur.
Njihova ponovljena ispitivanja o okolnostima Hitlerove smrti sačuvana su u materijalima Centralnog arhiva FSB Rusije, Državnog arhiva Ruske federacije, kao i u odvojenim istražnim predmetima u kojima su držani kao ratni zločinci.
Iz svedočenja očevidaca proizilazi da su Adolf Hitler i Eva Braun ivršili samoubistvo 30. aprila 1945. 1. maja su to učinili Jozef i Magda Gebels. Oni su prethodno ubili šestoro svoje dece, čije su leševe sovjetski vojnici pronašli u bunkeru.
13. maja 1945. godine, pripadnici kontraobaveštajnog odeljenja 79. streljačkog korpusa u bašti Rajhs kancelarije otkrili su mesto sahrane ugljenisanih leševa Hitlera i Braunove. Autentičnost je naknadno potvrđena brojnim forenzičkim medicinskim pregledima.
